Римски прстен са христограмом

.

0
0
0
s2sdefault

Бројни симболи хришћанске вере срећу се на различитим комадима накита. Најчувенији је Христов монограм (христограм), који је, према легенди, цар Константин уснио пред одлучујућу битку на Милвијском мосту 312. године. Овај симбол представља комбинацију крста и почетних слова Христовог имена – ХИ РО, први пут приказан на сребрној Константиновој мултипли из 315. године. Најјаснију алузију на Христа првобитно је представљала риба, али се временом појављују и други симболи: сидро као симбол спаса, палма као симбол мучеништва и голуб као симбол Светог духа или грчка слова α и ω, која означавају почетак и крај. Током средине и друге половине 4. века, прикази христограма појављују се на фрескама у гробницама, али и на предметима практичне или украсне намене. Тако се на накиту представљају врло рано, скромно означавајући верску припадност хришћана. Златари су очигледно пратили захтеве својих купаца или општи иконографски тренд у уметности, па су христограмом најчешће украшавали крстасте фибуле и прстење, који су били типични за тадашњу моду.

Сребрни прстен са христограмом пронађен је приликом археолошких ископавања локалитета „Брест“ у атару села Бешка, смештеног на источним обронцима Фрушке горе. Овде је истражена велика некропола (гробље), у којој су током 3. и 4. века н. е. сахрањивани становници неког цивилног насеља или пољопривредног имања. Они су били пагани, а једином потврдом постојања првих хришћана на овом месту сматрају се два прстена, који на својим печатним површинама имају знак крста и христограм. Христограм је урезан на правоугаону главу масивног сребрног прстена, који је припадао жени, сахрањеној са својим накитом – наушницама, стакленим перлама, привеском, наруквицама и гробним прилозима – гвозденим ножем, два крчага са зеленкастом глеђи и лампом. Прстен се налазио на њеној левој руци, јасно говорећи о верској припадности покојнице. Симбол на њему изрезбарен је јасно у квадратном оквиру, где је грчко слово ХИ прецизно изведено, док је лучни део слова РО окренут као у огледалу. Иако је симбол релативно плитко урезан, због масивне главе прстена и положаја слова РО, може се закључити да се ради о печатној намени. На основу бројних налаза новца из различитих гробова ове некрополе, који потичу од времена династије Севера (222–235), па све до царева Валентинијана и Валенса (364–378), гроб ове жене можемо сместити у прву половину 4. века.
Упоредо са христограмом, мада ређе, као хришћански симбол, на предметима различите намене појављује се крст. Крст ће ускоро постати главни симбол хришћанства, па се и данас често приказује на накиту, означавајући идентитет особе која га носи, било да одражава њену веру или укус.

Мр Тијана Станковић Пештерац, виша кустоскиња – археолошкиња



Повезани чланци