Ускршње честитке

.

0
0
0
s2sdefault

У животу младог војвођанског грађанског друштва на почетку 20. века били су осетни утицаји из западне Европе, стигли преко Беча и Будимпеште. Традиција обележавања хришћанских празника се неговала, уз поштовање националних, верских и културних одлика појединих народа. Грађанство је прихватило многе новине, као што је слање честитки за одређене празнике, првенствено за Божић и Ускрс. Касније се појављују честитке посвећене другим празницима: Новој години, породичним славама итд. Временом се усталио обичај честитања поводом важних момената и догађаја у животу појединих чланова породице: рођења, крштења, веридби, венчања и др.

Проучавајући честитке уочили смо један посебан сегмент међуљудске комуникације. То је размена жеља поводом одређених празника и свечаности, које су имале радостан и свечани тон. Овакав начин комуницирања је јединствен на пољу коресподенције. Породице су обележавале одређене празнике. Осим годишњих празника, оне су обележавале и важне, радосне моменте из живота својих чланова. Поруком у форми честитке примаоцу је указана пажња, поштовање и част. Та иста порука је, својим садржајем и формом, много говорила и о самом пошиљаоцу. Свако честитање значило је изражавање жеље за благостањем, срећом и успехом поводом неког празника, уласка у ново животно доба (рођење, рођендани...) или друштвени статус (веридба, венчање...). Према неким истраживачима, благослов у традицијској култури представља вербалну формулу којом се на поетски, свечан и узвишен начин жели одагнати зло од драге или поштоване особе, односно призвати срећа и благостање.

Као најрадоснији хришћански празник, Ускрс је био повод за празновање и честитање. Иако су биле мање популарне од божићних и новогодишњих, ускршње честитке су размењиване међу свим хришћанима. Верски карактер овог празника изискивао је и адекватну честитку. Уобичајене су биле честитке са цртежом Христовог ускрснућа. Поред тога, веома чести мотиви били су: јаје – симбол живота; животиње (зец, квочка и пилићи); пролећни пејзажи са весницима овог годишњег доба. На овим честиткама били су уобичајени и натписи којима се честита Ускрс: Срећан Ускрс, Сретан Ускрс, Христос Воскресе, Срећни Ускршњи Празници. Због великог броја увозних честитки и мултиетничког карактера Војводине присутни су и натписи на другим језицима: мађарском – Húsvéti Üdvözlet (Ускршњи поздрав), Kellemes Húsvéti Únnepeket (Пријатне ускршње празнике); немачком – Fröliche Ostern (Срећан Ускрс) Ein frohes Osterfest (Срећни ускршњи празници), Herzlichen Ostergruss (Срећни ускршњи поздрав); француском језику – Joyeues Pâques (Срећан Ускрс).
Као весник пролећа, висибаба је симбол овог празника, па је чест мотив на честиткама посвећеним великом хришћанском празнику Ускрсу.

Љубичице, нарциси, лале и друго пролећно цвеће су симболи радости због смене годишњих доба. То је прво цвеће у пролеће, када се природа буди. Због тога се често срећу на ускршњим честиткама.
Детелина са четири листа присутна је и на ускршњим честиткама. Она је обично приказана у комбинацији са другим цветовима: белом радом, ружом, љубичицом, ђурђевком, мимозом, висибабом или хризантемом. Поред тога, детелина се комбинује и са предметима и животињама које симболизују овај празник: звонцима, корпама, ластама, ускршњим јајима, пилићима и зечевима.

Овца и јагње су, такође, чести ускршњи мотиви. Овца представља безазлено биће, док ован симболише снагу, виталност и усмереност ка циљу. Јагње је симбол невиности и чистоте, која тријумфује над ђаволом. Божје јагње – симбол Исуса Христа, представљано је још у римским катакомбама. Трулски сабор је крајем 17. века забранио представљање Исуса као јагњета у византијској иконографији. Насупрот томе, на Западу је ускршње јагње било омиљени симбол васкрсења.

Јаје има велики значај у религији, митологији и магији многих народа света. Најчешће је бело и крхко. С обзиром на то да се из њега рађа нови живот, оно се сматра симболом клице из које је касније проистекао свет. У хришћанству се васкрсли Христ пореди са пилетом које искаче из љуске. Као симбол пролећа, ускршње јаје представља и симбол плодности и здравља. Обичај фарбања јаја за ускршње празнике је веома стар и познат међу хришћанским народима. Црвена боја јаја симболизује живот, али и одбија уроке, зле погледе, штити од демона, док друге боје представљају само декор, иако и оне имају своје значење. Жута боја је, због боје сунца, злата, зрелог жита и сламе, добила магијско значење. Због неба и мора, плава боја симболише бескрајност, а зелена је симбол живота, напретка, бујања, свечаности и весеља.
Кокошка је симбол заштитничке љубави према слабима, што се види из Исусових речи: „Јерусалиме, Јерусалиме... колико пута хтедох да скупим чеда твоја као што кокош сакупља пилиће своје под крила!“ (Јеванђеље по Матеју, 23–37).
Зец је обавезни део ускршњег декора. Он је повезан са јајетом као симболом плодности. По неким мишљењима, зец је постао ускршњи симбол због своје брзине. Његова брзина повезивана је са брзином ширења вести о Христовом васкрсењу. Отуда се мотив зеца јавља на ускршњим честиткама.
Врба се у хришћанству јавља као обележје Лазареве суботе (Врбице). Њена грана се освећује на Цвети и чува у кући. Приписана јој је заштитничка улога; она укућане чува од сваког зла.
Звоно је у културама старог света било присутно као музички, али и као култни инструмент. У хришћанском свету, на Велики петак не звоне звона због жалости, а на Ускрс се оглашавају због радости поводом Христовог васкрсења.

Милкица Поповић, музејски саветник – историчар

Повезани чланци