Изложба „Свет књиге“

.

0
0
0
s2sdefault

Волтер је свој сатирички памфлет о књизи назвао У вези са страшном опасношћу читања. Ако останемо на дословном значењу ове глаголске именице, онда посматрање књиге као изложеног објекта и није у толикој моћи да нас доведе у неки језив и неумољив положај. Колекционарска страст која је владала крајем 19. века и потреба да се антиквитети и старе књиге износе на видело јавности, довела је до конституисања музеја какве и данас познајемо, а та потреба за експонирањем навела нас је да и Збирку старе и ретке књиге Музеја Војводине представимо у њеном најмаркантнијем избору. Из кустоске перспективе књига се открива као чувар старине, документ прохујалог времена који сведочи о вредности и важности живота. Са њених маргина долазе други знакови, са њених корица и страница искрсавају симболи који постају драгоцена грађа у њеној опсервацији. Како је читати, како је представити и препоручити, како је обликовати и сачувати, представља само део питања који се начињу са увидом у тему шта је то књига и шта све она значи. Објекат постаје инспирација и прелази свој пут од његовог удомљавања до деконструкције. Уколико је ова деконструкција уметничка, онда нам баца додатно светло на  објекат, откривајући нам вишак значења, поред оних неколико утврђених за које смо мислили да их само има. Историјат настанка и развоја књиге, као и свега онога од чега је она сачињена и што је са собом донела, представља посебну инспирацију за све опчињене књигом и читањем. Зато је ова изложба састављена од старе и ретке књиге, мале и велике, класичне и електронске, од знакова који су се од ње отргли и постали тема за себе, као што су екслибриси, потписи, печати, илустрације, иницијали, водени знаци папира на којем је штампана или писана, букмаркери и томе слично. Она је покушај да се повежу далеки изумитељи папира и штампања са калиграфским мајсторима, да се присуство књиге у Новом Саду, нашој земљи и свету обједини са модерним добом, а ентузијазам читаоца спрегне са страстима колекционара и уметника.

Изложба je својим појављивањима (Нови Сад, Панчево, Крагујевац, Београд) често покривала датум који маркира историју књиге: 23. април. Овај датум посвећен је Светском дану књиге и ауторских права, проглашеном на 28. Општој конференцији УНЕСКО-а 15. новембра 1995. године, у знак сећања на дан смрти Шекспира, Сервантеса и Де Ла Веге, али и дан рођења других великих аутора, међу којима је и Набоков. Идеја о обележавању тог дана потекла је из Каталоније где су се, уназад више од деведесет година, сваког 23. априла, на св. Ђорђа, поклањале руже и књиге вољеним особама. Један од циљева био је да подстакне децу да искусе задовољство читања књига и оствари потребу за њиховим поседовањем. Сваке године је све већи број земаља које на разне начине учествују у обележавању овог Дана, а он се знаменито обележава последњих година и у Србији.

Изложба Свет књиге употпуњује традицију подсећања како на светлу, тако и на тамну страну историје и позива нас да актуализујемо чувени Флоберов исказ: „Читајте да бисте живели“.

Мр Лидија Мустеданагић, музејска саветница

 

Повезани чланци