Статуета двоглавог идола

.

0
0
0
s2sdefault

Статуета двоглавог идола пронађена је на Гомолави, богатом археолошком налазишту у селу Хртковцима у Срему. Припада неолитском периоду, прецизније винчанској култури, а њена старост се процењује на приближно 7.000 година.

Пронађена је током заштитних археолошких ископавања која су на овом локалитету спровођена готово двадесет и пет година. Истраживања су почела 1953. и трајала до 1957. године, а затим су са мањим прекидима настављена од 1965. све до 1985. године. Винчански период на овом локалитету обухвата време између 5.000 и 4.600 година пре нове ере. У току тих 400 година овде су живеле бројне генерације, а научници су издвојили две фазе насеља: старију и млађу. Куће су биле плански подизане, са правилним размацима између њих и оријентисане тако да добијају највише сунчеве светлости. Имале су правоугаону основу, са две или три просторије; биле су направљене од облица, уплетеног прућа и лепа (запечена смеша глине и сламе) и имале су двосливне кровове. У њима су се налазиле пећи за припремање хране и за грејање.

На насељима винчанске културе пронађене су велике количине керамичког посуђа, често изузетног квалитета, затим алатке израђене од глачаног и окресаног камена, као и алатке направљене од костију и рогова животиња. О развијеној трговинској размени сведочи ексклузивна роба из далеких крајева: накит од шкољки са Медитерана, сечива опсидијана са Карпата и јединствена бакарна наруквицa пронађена у једном гробу. На овом локалитету је откривена тек друга позната некропола винчанске културе, насупрот стотинама истражених насеља. На њој је истражено 27 гробова са покојницима сахрањеним у згрченом положају, на боку, уз које су пронађени различити гробни прилози.

Статуета двоглавог идола је потпуно јединствена и спада у најзначајније налазе са овог локалитета. Због тога је годинама била заштитни знак Војвођанског музеја. Приказује близанце за које нисмо у могућности да установимо да ли су само симболични приказ или представљају праве сијамске близанце. У симболичком смислу, близанци представљају јединство супротности, односно амбиваленцију где две вредности или две улоге коегзистирају у једном, попут светлости и таме или добра и зла. Са друге стране, сијамски близанци представљали би право чудо о којима би се митови преносили генерацијама. Уз дивљење, ове приче су изазивале и страхопоштовање. Тај редак природни феномен и данас представља велики изазов, а у далекој прошлости морао се сматрати једном од објава светог, односно божанског.

Лидија Баљ, музејска саветница – археолошкињa

 

Повезани чланци