Поводом изложбе "Сањао сам... бизони пролазе преријом" у четвртак, 19. јула 2018. године у 20 сати (Дунавска 37) одржаће се предавање на тему "Вече индијанске поезије и приче". Предавач је Дарјуш Самии, виши кустос, историчар.
Улаз је слободан!
Професор Филозофског факултета у Новом Саду др Владимир Баровић одржаће у Музеју Војводине, Дунавска 35, у среду, 27. јуна 2018. године, предавање „Јаков Јаша Игњатовић - велики журналиста и књижевник XIX века“. Предавање ће почети у 19 часова а централна тема излагања биће новинарски рад и дело „вечитог младожење“ српске журналистике 19 века.
Ако нема спора да је Јаков Игњатовић један од највећих српских књижевника 19. века, пре свега као утемељивач нашег реалистичког романа, не би требало да буде дилема ни око тога да је он истовремено био и један од наших најталентованијих, најплоднијих и најобразованијих новинара. Није претерана оцена да је био можда и најбољи новинар међу српским писцима. И није случајно што је Игњатовић међу јунаке наше књижевности увео такозване обичне, мале људе и њихове голе животне проблеме, јер он тај велики тематски искорак дугује свом новинарском ангажману, пошто су новинари углавном реалисти. Тврдња да је он великан и нашег журнализма може се подупрети пре свега многобројним доказима да је Игњатовић на почетку свога новинарског рада дао значајан допринос конституисању српске националне идеологије, величајући у својим чланцима, на један готово наиван, али журналистички ефикасан начин, њене главне обрасце и митове. У текстовима и написима у српским новинама током револуционарне 1848. године, он је међу првима схватио опасност ослонца Српског народног покрета на бечку реакцију и њене анахроне феудалне интересе. Касније ће Игњатовић управо у својим чланцима показати да је уверљив новински полемичар, чак и када је постао режимски, проугарски опредељени новинар и уредник у Новом Саду и када се здушно супротстављао чувеном народном трибуну Светозару Милетићу и његовој Српској народној слободоумној странци.
Професор на Филозофском факултету у Новом Саду др Владимир Баровић одржаће у среду, 30. маја 2018. године у 19 часова у Музеју Војводине, Дунавска 35, предавање под називом „Светозар Милетић – велики новинар и народни трибун“. На предавању ће бити представљена биографија Светозара Милетића као и његово политичко деловање, рад на месту градоначелника Новог Сада и иступи на угарском сабору. Биће анализиран Милетићев новинарски рад и његово залагање за решавање низа сложених друштвених и политичких проблема у двојној монархији. Посебно ће бити истакнуто покретања листа „Застава“ који је окупљао плејаду наших најистакнутијих журналиста, јавних радника и публициста. Светозар Милетић ће бити представљен као уредник, новинар и покретач гласила које се залаже за културну, просветну и националну еманципацију Срба у Аустро-Угарској у другој половини 19 века.
У уторак, 15. маја 2018. године у 18 сати, у сарадњи са Српско-немачким друштвом "Вандровка" и Научним друштвом за историју здравствене културе Војводине одржаће се прво предавање из циклуса Реч има медицина под насловом "Др Станко Матановић - хајделбершки ђак, лекар у Новом Саду". Предавач је проф. др Милан Бреберина.
ПРОФ. ДР МИЛАН БРЕБЕРИНА, редовни професор онколошке хирургије у пензији Медицинског факултета у Новом Саду, дугогодишњи управник Клинике за оперативну онкологију Института за онкологију у Сремској Каменици. Осим стручним, хируршким радом, годинама се бави и историјом медицине,а као планинар од малих ногу и историјом планинарства у Војводини, те је на тај начин успео да подигне вео заборава са низа некад значајних људи из друштвеног живота Новог Сада и Војводине, који су најбољи део себе уградили у наш град.
ДР СТАНКО МАТАНОВИЋ (1875 - 1932), шеф Хируршког одељења Новосадске болнице измедју два светска рата, био је не само за своје време, него и по данашњим мерилима, изванредно едукован лекар, Студије медицине и специјализацију хирургије је обавио на најпрестижнијем немачком универзитету, Хајделберг и код једног од најпознатијих светских хирурга тог доба, Винсента Чернија. Породичним пореклом је био у блиском роду са црногорском краљевском породицом Петровић, али је након 1. Светског рата прешао из Цетиња да ради у Нови Сад, где је у болницу унео дух савремене европске хирургије. Без обзира на прерану трагичну смрт, остао је једна од легенди новосадске хирургије.
Професор Филозофског факултета у Новом Саду др Владимир Баровић, одржаће у среду 14.03.2018. године у Музеју Војводине (Дунавска 37), предавање „Крста Цицварић – отац наше таблоидне журналистике“. Јавно предавање почиње у 19 часова а централна тема биће живот и дело Крсте Цицварића покретача и некрунисаног краља наше таблоидне штампе и новинара ког су пратиле многе контраверзе, јер је неретко називан „српски Херст“.
Иако је из етичких разлога често нападан као новинар и уредник, неоспорно је Крста Цицварић био први покретач таблоидне штампе на овим просторима. Цицварића је потребно сагледати без идеолошких острашћености, јер он је иако уредник „жуте“ штампе имао и веома занимљив филозофски опус. Идејним лутањима, личним увредама и избором тема, Цицаврић је на своје име навукао скоро па вековни гнев новинара, јер га и данас неретко узимају као пример најнеморалнијег представника јавне речи; у нашој журналистици постоји термин „Цицварићевско новинарство“, чиме се означава новинар без скрупула и професионалних обзира.Осам деценија после смрти Цицварић је остао синоним за неетичко новинарство, а сам помен његовог имена доводи се у везу са најгорим обликом таблоидног журнализма. Са друге стране, чињенице говоре да је Цицварић уврштен у сам врх европског новинарства, и то по процени чувеног новинара и још чувенијег државника Винстона Черчила, а то би био једини журналиста са ових простора који је ту почаст својим радом завредио.
Арс академија организује предавање о дигиталној фотографији, под називом "Како фотографисати концерте" у уторак, 6. марта у 17 часова у Музеју Војводине, Дунавска 35.
Предавач је Жељко Савић, струковни инжењер – специјалиста фото-илустратор, дипломирани културолог.
Предавање је намењено почетницима које занима ова област и биће илустровано примерима са концерата: Слободана Тркуље и Балканополиса, групе Траг, Gipsy Kings,The Killers...
У среду 21. фебруара 2018. године, 19 сати, Музеј Војводине (Дунавска 37), биће одржано предавање "Лаза Костић - велики песник, визионар и журналиста".
Предавач је др Владимир Баровић, професор на Филозофском факултету у Новом Саду.
Лаза Костић широј јавности је познат као велики песник, а занимљиво је да се он углавном представљао као журанлиста и да је читав радни век живео од новинарског посла.
У петак, 9. фебруара 2018. године у 18 часова, у коно сали (Дунавска 37) одржаће се предавање поводом Машкараде "Фашанке: антрополог(ија) пред загонетком белих поклада". Предавач је проф. др Слободан Наумовић.
У среду, 31. јануара 2018. године у 19 сати, у кино сали (Дунавска 37) одржаће се прво предавање у оквиру циклуса "Бардови српског новинарства" под називом "Живот и рад оснивача нашег новинарства Димитрија Давидовића". Предавач је др Владимир Баровић.
Др Владимир Баровић професор на Филозофском факултету у Новом Саду ће током 2018. године у Музеју Војводине одржати циклус предавања под називом Бардови српског новинарства.
На предавањима ће бити изнете занимљиве биографије и мање познати подаци о великим историјским личностима које су биле познате као уредници и новинари, а истовремено су веома значајне за шире културне, политичке, уметничке и цивилизацијске токове на подручју Републике Србије и АП Војводине у прошлости.
Надамо се да ће предавања бити интерактивна и да ће допринети структуралном сагледавању прошлости наше журналистике, јер свака од маркантних личности које ће бити обрађене имају велики значај у историји ових простора.
У понедељак, 22. јануара 2018. године у 18 сати, у коно сали - Дунавска 37, одржаће се:
У среду, 20. децембра 2017. године у 12 сати (Дунавска 35) одржаће се предавање "Предавање "Централни одбор у Новом Саду за спашавање српске деце из Босне и Херцеговине - 100 година". Предавач је Павле Станојевић.
Догађаји и неке важне личности у Првом светском рату дуго су биле запостављене у српској историографији, посебно се то односи на страдања цивила и интернираца из Србије и других српских земаља. Предавање о оснивању и раду Средишњег одбора за спашавање српске деце из Босне и Херцеговине у Новом Саду, управо открива мало познате чињенице о његовом раду крајем 1917, и током 1918 године. За мање од годину дана пожртвованим радом Одбора и Српске православне цркве од глади и смрзавања спашено је 10400 српске деце! Тај величанствени подухват је објединио све Србе у Босни и Херцеговини, српској Далмацији, Хрватској, Славонији и Војводини, показавши да су најплеменитије људске особине постојале код српског народа и у најтежим годинама за њих, пред пропаст Аустро-Угарске монархије.
У сарадњи са Српско-немачким друштвом Вандровка у Музеју Војводине (Дунавска 35) одржаће се у четвртак, 23. новембра 2017. године у 18 часова предавање "Хомеопатија: да ли лечи?". Предавач је Предраг Јаковљевић.
У среду 18. октобра 2017. године, у 12 часова, одржаће се предавање на тему „Значај етнографског истраживања у социокултурној антропологији“. Предавач је етнолог-антрополог Милош Зарић, кустос Етнографског музеја у Београду.
Чули сте за етнологију и антропологију, можда сте понешто и читали из те области, али вам и даље није баш најјасније чиме се посленици те дисциплине баве и по чему се она разликује од других друштвених и хуманистичких наука, као што су социологија и археологија?
У четвртак, 12. октобра 2017. године, у 18 сати, Дунавска 35, Музеј Војводине и Друштво српско-немачког пријатељстава "Вандровка" организују предавање под насловом "Немачки "гастарбајтери" у срењовековној Србији". Предавач је проф. др Срђан Шаркић.
У средњовековној Србији срећу се две категорије немачког становништва које су се дуже или краће задржали у њој: војници – најамници, којих је било у војсци српских владара, посебо цара Душана и рудари, познати у нашем народу под називом Саси. За развој српске економије и државе уопште, Саси су имали много већи значај. Дошавши из Угарске, односно Трансилваније, средином XIII на позив краља Уроша I, почели су да отварају руднике широм Србије и експлоатишу руде. Српски владари доделили су им одређене привилегије, које се могу сагледати из текста неколиких повеља и Душановог законика. Ипак, најважнији правни акт који регулише права и обавезе Саских рудара био је Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године, намењен Сасима из Новог Брда, највећег и најважнијег рударског центра средњовековне Србије.
Поводом уписа нове генерације фотографа у Школу фотографије - Арс академије, биће оргaнизовано предавање Боривоја Миросављевића, мајстора фoтографије, под називом ,,Уводно предавање о историји фотографије".
Организатор је Арс академија из Новог Сада.
Предавање ће се одржати у суботу 2. септембра 2017. у Музеју Војводине у Новом Саду, са почетком у 12 часова.
Предавање ће бити са посебним акацентом на историју новосадске фотографије.
Ово предавање је најава почетка рада фотографског курса дигиталне фотографије у Школи фоторафије - Арс академије.
Сви присутни на предавању могу да се упишу и остваре попуст 50% на курсеве дигиталне фотографије Школе фотографије - Арс академије.
Прва група почиње са радом 09.09.2017. предавач је Жељко Савић, струковни инжењер фотографије - специјалиста фото илустратор.
У петак, 9. јуна, у 19 сати, Дунавска 35, одржаће се предавање "Правнички домети песника Лазе Костића". Предавач је проф. др Жика Бујуклић.
Лаза Костић је не само велики српски песних, драмски писац, преводилац, књижевни и позоришни критичар, новинар, национални трибун, политичар, дипломата, филозоф и естетичар, већ је, као најобразованија и најумнија српска глава свога доба, значајан допринос дао и на правном пољу.
Нажалост, научна јавност још увек није довољно осветлила ту област његовог деловања, па се овим излагањем жели указати на најважније домете Лазе Костића у области правних наука. Са свега 25 година он је постао доктор права, који је своју тезу написао на латинском и успешно је одбранио на Краљевском универзитету у Пешти. У својим позним годинама, приступио је превођењу једног од најзнаменитих уџбеника римског пандектног права, славног немачког романисте Хајнриха Дернбурга (1829-1907). Ово тротомно ремек-дело (Пандектен, 1884-87) представљало је темељ нововековне европске правне културе. Налог за тај подухват Лаза Костић је добио од Краљевске хрватско-славонско-далматинске земаљске владе у Загребу (Одио за богоштовље и наставу). Први том превода „Пандекта“ издат је 1900. у Загребу, други је остао у рукопису, а не зна се да ли је Костић до краја окончао овај посао. Текст који нам је доступан показује са колико инветивности је Костић покушавао да створи нову правну терминологију, засновану на народном језику, преузимајући тада доминантне идеје историјско правне школе и следећи учење славног Валтазара Богишића.
У петак 21. априла 2017. године у 19 часова биће одржана промоције књига "Војвода Вук ратничка легенда" и "Милунка Савић витез Карађорђеве звезде и легије части" аутора Предрага Павловића, Видоја Голубовића и Новице Пешић.
Поздравну реч упутиће Др Драго Његован, в. д. директора Музеја Војводине и Дарко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца – Обилић 1912-1918 – Нови Сад.
О књигама ће говорити Др Видоје Голубовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца, Београд и Зоран Колунџија, власник и уредник Издавачке куће Прометеј из Новог Сада, покретач и уредник Едиције СРБИЈА 1914-1918.
У сарадњи са Српско-немачким друштвом "Вандровка", у четвртак, 20. арпила 2017. године, у 18 часова, Дунавска 35. одржаће се предавање "Сусрет са апотекарима". Предавач је mr pharm. Илија Савков.
Поводом изложбе "Додир Стакла", у среду, 19 априла 2017. године, у 19 сати, Дунавска 35, одржаће се предавање "Магија римског стакла".
Предавач је мр Тијана Станковић Пештерац, виши кустос, археолог.
„Ја лично више волим стакло,...Само да није тако ломљиво, волео бих га више од злата. Али, овако не вреди, зато је и јефтино“.
Петроније, Сатирикон, 50, 7
Стакло је фасцинантни производ који је од давнина одушевљавао људе.
Његово откриће везано је старе цивилизације Египта, Сирије и Месопотамије и бронзано доба, негде између 4.300 и 2.000. године п. н. е. Користило се за израду посуда, личног накита или малих луксузних предмета којима се трговало диљем ових области, а и шире. Од њега су се правиле имитације драгог и полудрагог камења.
Поводом изложбе "Додир стакла" - изложбе савременог нордијског стакла, у среду, 12. априла 2017. године, у 19 часова, биће уприличено предавање на тему "Стакло као материјал у скулптури".
Предавање ће одржати мр Мирјана Благојев, вајарка.
Стакло је материјал који је производ човека и било је присутно у његовом развоју од настанка првих цивилизација. Технике рада у стаклу развијале су се и усавршавале током историје, али основе рада у овом материјалу остале су исте. Оно се вековима користило у примењеној уметности и архитектури, а од XX века почиње да се употребљава и у уметности.
Стакло се у скулптури користи на различите начине, уз употребу техника у оквиру којих сваки уметник тражи свој лични израз. На основу начина на који се приступа обради стакла, могу се уочити два правца: италијанска традиција, где је стакло материја у течном стању од које се производе криве форме, и чешка традиција, где је оно уочено као вештачки кварц, као камен који пружа масивне и равне форме, које се могу обрађивати брушењем. То су две концепције, које су корен двеју естетских струја, и оне данас усмеравају рад у стаклу: течно и чврсто, топло и хладно. Како се стакло релативно кратко користи у уметности, рад у овом материјалу пружа могућности које тек треба да буду откривене.
