У среду, 27. марта, у 18 сати, (Дунавска 35) одржаће се предавање „Лакоћа путовања“. Предавач је Маја Роган.

Маја Роган (48) је туристички водич на енглеском и италијанском језику. Ауторка је књига Туристички вешерај и Туристички тартуфи. У књигама на духовит начин описује згоде и незгоде на туристичким турама. На основу њених прича у 2018 је реализована позоришна представа. У децембру 2018 изашао је превод њених књига на енглески под називом Тоурист цароусел. (Туристички рингишпил)

Њени текстови излазе у Туристичком магазину. Своја искуства са гостима из целог света жели да подели са вама. Добродошли..

Промоција је намењена  за оне који путовања виде као начин да прошире своје видике - за оне који прихватају и уживају у разноликости погледа на свет, веровања и приоритета различитих нација. Радозналост и жеља да се отпутује даље од сопствених предрасуда, добра су полазна основа. Искусни туристички водич Маја Роган овом приликом ће вам дати смернице за стицање вредних путничких искустава и указати на приоритете при путовању. Дођите да сазнате тајне правих Путника и подстакнете у себи жељу за променом места боравка, барем на кратко.

У петак, 15. марта, у Дунавској 35 биће одржано предавање „Путовање кроз музеје медицине“. Предавач је проф. др Душан Лалошевић.

На предавању ћете моћи да пропутујете историјом музеја медицине у свету и чујете о њиховом значају. Посебна пажња ће се поклонити  Музејској медицинској збирци – Пастеров завод, депадансу Музеја Војводине и иницијативама да и Нови Сад добије свој музеј медицине.

У четвртак, 14. фебруара, у 12 сати, Музеј Војводине,  Дунавска 35, биће одржано предавање „Дилеме савремене Србијине уставности“.

Предавач је проф др Слободан Орловић, професор Уставног права и уставноправни писац замашне репутације у научној и широј јавности.

Предавање се одржава поводом обележавања Дана државности Србије, који се темељи на 15. фебруару 1804. године, када је подигнут устанак под вождом Карађорђем и 15. фебруару из 1835. године, када је донет први устав нововековне Србије под влашћу Кнеза Милоша Обреновића.

Присуство предавању је бесплатно, а после предавања професор Орловић ће одговарати на питања присутних.

У среду, 16. јануара 2019. године у 12 часова у кино сали Музеја Војводине (Дунавској 37), кустос Музеја Града Беча, мр Герхард Милхрам, одржаће предавање под називом „Бити избеглица: европски наратив. Искуства и изазови пројекта“.

Изложба „Бити избеглица – европски наратив“ била је постављена у Музеју Града Беча од 16. маја 2018. до 13. јануара 2019. у оквиру истоименог пројекта Музеја Војводине, Академије наука Републике Аустрије, Музеја Града Беча, Поморског и повијесног музеја Хрватског приморја Музеја новејше згодовине Словеније и Музеја источне Босне, а у склопу програма Европске уније „Европа за грађане“.

У среду, 26. децембра 2018. године у 19 сати (Музеј Војводине, Дунавска 35) професор Филозофског факултета у Новом Саду др Владимир Баровић одржаће предавање под називом „Бранислав Нушић - велики мајстор новинарског заната“.

Велики писац је кроз живот радио различите послове, али је скоро пет деценија био одан новинарству. Најзначајније текстове написао је у београдској Политици и два пута је биран за председника Српског новинарског удружења. Нушићеви новинарски текстови имали су велики утицај на јавност, јер оно о чему је писао често се као тема дана препричавало како у државним канцеларијама, тако и у кафанским разговорима и на кућним седељкама. Он је био неуморан у јавном жигосању корупције, непотизма, насиља моћника и других појава које оштрим пером критичара износи у јавност. Иако је у животу мењао занимања, цео век је остао веран посленик јавне речи, мада је у јавности много познатији као комедиограф, драматург, дипломата, приповедач, сатиричар, етнограф, управник позоришта.

Обавештавамо Вас да ће професор на Филозофском факултету у Новом Саду др Владимир Баровић одржати у Музеју Војводине у среду, 28. новембра, у 19 сати, предавање „Новинарски рад Јаше Томића“.

Мада око политичког лика Јаше Томића већ сто година вијоре различите идеје, мишљења и контроверзе, он је у историји нашег новинарства одавно заузео значајно место као „даровит, дрзак и опасан, зубат, чак духовит” а, свакако, као најчитанији новинар у Војводини на прелазу из 19. у 20. век. Са даром темпераментног демагога и страшћу великог националног радника, као и са разумевањем „питања хлеба“, Јаша Томић је на прелазу из 19. у 20. век био најчитанији и најплоднији новинар међу војвођанским Србима, а истовремено и вођа пречанских радикала и један од људи који је имао централну улогу у присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Његова улога посебно долази до изражаја  на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена која је у Новом Саду 25.11.1918. године донела историјске одлуке и тиме у значајној мери обележила политички, друштвени, привредни и културни живот Војводине у наредних сто година.

У уторак, 6. новембра у 12 сати, Дунавска 35, дрТатјана Бугарски, виши кустос - етнолог, кроз пригодно предавање под насловом „Естонска бајка - Искуство са музејске етнографске конференције“ пренеће нам своје искуство, утиске и запажања са међународне музеолошке конференције у Естонији (CFP: ICME 2018 ANNUAL CONFERENCE, Tartu (Estonia)).

У четвртак, 1. новембара 2018. године, у 18 сати, Дунавска 35, одржава се предавање у организацији Српско-немачког друштва ВАНДРОВКА, а у оквиру циклуса Реч има историја... под називом НЕМАЧКИ ЈЕЗИК И МАРТИН ЛУТЕР - Улога и значај Мартина Лутера у дијахроном развоју немачког језика.

Предавачица је проф др Весна Берић – Ђукић.

„Објављивање Лутерових 95 теза и потоњих списа изазвало је својим садржајем читаву буру у јавности тога доба. Невероватна читаност је постојала у свим слојевима друштва, а то је током времена неизбежно довело до постепеног  уједначавања и уједначења  коришћења лексике уопште.“

Професор на Филозофском факултету у Новом Саду др Владимир Баровић одржаће у Музеју Војводине, Дунавска 35, у среду, 31. октобра 2018, у 19 часова, предавање о великом новинару, песнику, хуманисти и јавном раднику Јовану Храниловићу.

Новосадски гркокатолички свештеник прота Храниловић је био велики шта год да је радио - и када се бавио новинарством и књижвеном критиком, и када је основао прву новосадску новинарску секцију, и када је друговао са познатим савременицима, и када се ангажовао као  хуманитарни радник на збрињавању ратне сирочади. Ако погледамо све набројано довољно је за три живота а не један, али све је то постигао новинар и уредник Јован Храниловић марљивим радом, трудом и писањем, које га је испуњавалао и чинило крепким, те је и под старе дане одавао утисак ведра и јака човека.

Велику улогу имао је Храниловић као председавајући на Великој народној скупштини  која је 25. новембра 1918. године у Новом Саду присајединила Војводину Краљевини Србији, а тиме и Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

Јован је и након смрти дуги низ година остао упамћен у анегдотама својих сарадника - новинара и обичних људи - Новосађана, а у причама остају само честити људи којих се народ сећа са поштовањем и љубављу. Такав је био Јован Храниловић, свештеник, песник, хуманиста, народни трибун и јавни радник, а надасве велики новинар, уредник и човек који је служио на корист свом народу.

Музеј Војводине, Српско-немачко друштво „Вандровка“ и Научно друштво за историју здравствене културе Војводине, у четвртак, 25. октобра 2018. године, у 18 часова, у Музеју Војводине (Дунавска 35) приређују предавање у оквиру циклуса „Реч има историја...“ - „НОВИ САД VIA БЕЧ - пут два студента медицине“. Предавач је проф. др Радмила Гудовић.

Историјска је чињеница да нова покољења потискују стара, и да после неког времена успомене на њих бледе и губе се у ходу времена. Међутим, из реке заборава уздижу се само нека светла имена, а и она се под утицајем историјских, а још чешће неисторијских заблуда, несигурно љуљају на њеним таласима.

Покрет за слободу духа и неко праведније доба који се почетком друге половине деветнаестог века јавио међу младима у Угарској изнедрио је међу Србима  и др Jована Андрејвића Јолеса, лекара, књижевног критичара, естетичара, преводиоца, борца за права српског народа, човека који је својим истраживањем на подручју анатомије задужио не само српски нарог  него и цео свет  и  др Илију Огњановића Абуказема, лекара, књижевника, издавача часописа писаних руком и уредника, борца за права Срба у Аустроугарској монархији, борца против неписмености српског народа, човека који је представљао глас савести српског народа у тадашњој српској Војводини.

У петак, 12. октобра 2018. године у 19 сати, у свечаној сали библиотеке у Товаришеву, одржаће се предавање на тему "Товаришево - музејска прича". Предавање ће одржати Љиљана Трифуновић, етнолошкиња - музејска саветница.

У четвртак, 11. октобар, у 12 сати, Дунавска 35, одржаће се предавање кустоса Државног музеја Ермитаж (Руска Федерација), Алексеја Фурасјева, археолога, под насловом "Ранословенско културно јединство и његов распад" и Сергеја Вороњатова, археолога "Сарматски знаци европских степа".

Професор на Филозофском факултету у Новом Саду др Владимир Баровић, одржаће, у среду, 19. септембра, у 19 сати, у Музеју Војводине предавање о личности и делу Михаила Полит Десанчића.

Михаило је више од пола века био редовни и цењени сарадник како српских тако и немачких новина, а као политичар афирмисао је либералну идеју да народност и државу не треба идентификовати, да је „нација личност“ и да је федерација једини могући систем за европски исток. Мада претежно адвокат и политичар, Михаило Полит Десанчић заузима крупно место у историји нашег новинарства, јер је готово 60 година редовно писао у српским гласилима у Војводини, а такође и у неколико аустријских и немачких новина. Посебно је значајно што је објавио и неколико публицистичких брошура о кључним балканским политичким темама које су имале велики одјек међу његовим читаоцима и савременицима.

Професор на Филозофском факултету у Новом Саду др Владимир Баровић, одржаће, у среду, 29. августа, у 20 сати,  у Музеју Војводине предавање о личности и делу Змај Јове Јовановића као нашег великог новинара и издавача. Чувени српски песник и стваралац за децу у нашој јавности мање је познат као новинар, покретач и издавач великог броја листова и часописа који су оставили дубок траг у историји нашег новинарства. Змај Јова је био доследан борац за очување права српског народа у Хабзбуршкој монархији, а његови текстови у хумористичким и дечјим листовима говорили су о политичким темама о којима се у дневним листовима није смело писати.

Јован Јовановић Змај се новинарским позивом бавио скоро пола века и то као новинар, уредник, покретач и издавач низа листова за децу, забавника и алманаха, али и ратних хроника и озбиљних политичких новина. Велики новинарски опус Јована Јовановића креће се од 1862, када годину дана уређује Јавор, затим издаје чувени Змај (1864–1871) и Жижу (1871–1873). У време српско-турских ратова покреће Илустроване ратне хронике (1877–1878), издаје Стармали (1878–1889), а затим и данас чувени Невен (1880–1904), који уређује до смрти.

У среду, 1. августа, у 20 сати одржаће се предавање под насловом "Религија у животу северноамеричких Индијанаца".

Предавање је пратећи програм изложбе "Сањао сам...бизони пролазе преријом" која је током лета 2018. године постављена у атријуму Музеја Војводине, Дунавска 37.

Тема су митови, обичаји и веровања северноамеричких Индијанаца као и утицаји које су у њихов живот донели хришћански мисионари.

Предавање ће одржати историчар Дарјуш Самии, виши кустос Музеја Војводине.

Поводом изложбе "Сањао сам... бизони пролазе преријом" у четвртак, 19. јула 2018. године у 20 сати (Дунавска 37) одржаће се предавање на тему "Вече индијанске поезије и приче". Предавач је Дарјуш Самии, виши кустос, историчар.

Улаз је слободан!

Професор Филозофског факултета у Новом Саду др Владимир Баровић одржаће у Музеју Војводине, Дунавска 35, у среду, 27. јуна 2018. године, предавање „Јаков Јаша Игњатовић - велики журналиста и књижевник XIX века“. Предавање ће почети у 19 часова а централна тема излагања биће новинарски рад и дело „вечитог младожење“  српске журналистике 19 века.

Ако нема спора да је Јаков Игњатовић један од највећих српских књижевника 19. века, пре свега као утемељивач нашег реалистичког романа, не би требало да буде дилема ни око тога да је он истовремено био и један од наших најталентованијих, најплоднијих и најобразованијих новинара. Није претерана оцена да је био можда и најбољи новинар међу српским писцима. И није случајно што је  Игњатовић међу јунаке наше књижевности увео такозване обичне, мале људе и њихове голе животне проблеме, јер он тај велики тематски искорак дугује свом новинарском ангажману, пошто су новинари углавном реалисти. Тврдња да је он великан и нашег журнализма може се подупрети пре свега многобројним доказима да је Игњатовић на почетку свога новинарског рада дао значајан допринос конституисању српске националне идеологије, величајући у својим чланцима, на један готово наиван, али журналистички ефикасан начин, њене главне обрасце и митове. У текстовима и написима у српским новинама током револуционарне 1848. године, он је међу првима схватио опасност ослонца Српског народног покрета на бечку реакцију и њене анахроне феудалне интересе. Касније ће Игњатовић управо у својим чланцима показати да је уверљив новински полемичар, чак и када је постао режимски, проугарски опредељени новинар и уредник у Новом Саду и када се здушно супротстављао чувеном народном трибуну Светозару Милетићу и његовој Српској народној слободоумној странци.

Професор на Филозофском факултету у Новом Саду др Владимир Баровић одржаће у среду, 30. маја 2018. године у 19 часова у Музеју Војводине, Дунавска 35, предавање под називом  „Светозар Милетић – велики новинар и народни трибун“.  На предавању ће бити представљена биографија Светозара Милетића као и његово политичко деловање, рад на месту градоначелника Новог Сада и иступи на угарском сабору. Биће анализиран Милетићев новинарски рад и његово залагање за решавање низа сложених друштвених и политичких проблема у двојној монархији. Посебно ће бити истакнуто покретања листа „Застава“  који је окупљао плејаду наших најистакнутијих журналиста, јавних радника и публициста. Светозар Милетић ће бити представљен као уредник, новинар и покретач гласила које се залаже за културну, просветну и националну еманципацију Срба у Аустро-Угарској у другој половини 19  века.

У уторак, 15. маја 2018. године у 18 сати, у сарадњи са Српско-немачким друштвом "Вандровка" и Научним друштвом за историју здравствене културе Војводине одржаће се прво предавање из циклуса Реч има медицина под насловом "Др Станко Матановић - хајделбершки ђак, лекар у Новом Саду". Предавач је проф. др Милан Бреберина.

ПРОФ. ДР МИЛАН БРЕБЕРИНА, редовни професор онколошке хирургије у пензији Медицинског факултета у Новом Саду, дугогодишњи управник Клинике за оперативну онкологију Института за онкологију у Сремској Каменици. Осим стручним, хируршким радом, годинама се бави и историјом медицине,а као планинар од малих ногу и историјом планинарства у Војводини, те је на тај начин  успео да подигне вео заборава са низа некад значајних људи из друштвеног живота Новог Сада и Војводине, који су најбољи део себе уградили у наш град.

ДР СТАНКО МАТАНОВИЋ (1875 - 1932), шеф Хируршког одељења Новосадске болнице измедју два светска рата, био је не само за своје време, него и по данашњим мерилима, изванредно едукован лекар, Студије медицине и специјализацију хирургије је обавио на најпрестижнијем немачком универзитету, Хајделберг и код једног од најпознатијих светских хирурга тог доба, Винсента Чернија. Породичним пореклом је био у блиском роду са црногорском краљевском породицом Петровић, али је након 1. Светског рата прешао из Цетиња да ради у Нови Сад, где је у болницу унео дух савремене европске хирургије. Без обзира на прерану трагичну смрт, остао је једна од легенди новосадске хирургије.

Професор Филозофског факултета у Новом Саду др Владимир Баровић, одржаће у среду 14.03.2018. године у Музеју Војводине (Дунавска 37), предавање „Крста Цицварић – отац наше таблоидне журналистике“. Јавно предавање почиње у 19 часова а централна тема биће живот и дело Крсте Цицварића покретача и некрунисаног краља наше таблоидне штампе и новинара ког су пратиле многе контраверзе, јер је неретко називан „српски Херст“.

Иако је из етичких разлога често нападан као новинар и уредник, неоспорно је Крста Цицварић био први покретач таблоидне штампе на овим просторима. Цицварића је потребно сагледати без идеолошких острашћености, јер он је иако уредник „жуте“ штампе имао и веома занимљив филозофски опус. Идејним лутањима, личним увредама и избором тема, Цицаврић је на своје име навукао скоро па вековни гнев новинара, јер га и данас  неретко узимају као пример најнеморалнијег представника јавне речи; у нашој журналистици постоји термин „Цицварићевско новинарство“, чиме се означава новинар без скрупула и професионалних обзира.Осам деценија после смрти Цицварић је остао синоним за  неетичко новинарство, а сам помен његовог имена доводи се у везу са најгорим обликом таблоидног журнализма. Са друге стране, чињенице говоре да је Цицварић уврштен у сам врх европског новинарства, и то по процени чувеног новинара и још чувенијег државника Винстона Черчила, а то би био једини журналиста са ових простора који је ту почаст својим радом завредио.