Предавање „Покладе у Војводини“

.

0
0
0
s2sdefault

У среду, 26. фебрура у 12 сати у Музеју Војводине одржаће се предавање ПОКЛАДЕ У ВОЈВОДИНИ. Предавачица је др Весна Марјановић.

Предавање је увод у овогодишњу Машкараду којом Музеј Војводине настоји очувати овај сегмент обичајног живота на нашим просторима.

Оно што је за многе земље Европе карневал, у Србији је то била Бела недеља, односно покладе пред велики ускршњи пост, често називане беле покладе, проштене покладе, завршне покладе, загонетне покладе, месопуст, месојеђе, сирне покладе, фашанге (од немачке речи fašnik), машкаре, мачкаре.

Бела недеља или месојеђе  је првобитно било, а у неким регионима је и остало у форми обредне праксе  граничне временске зоне. Одржава се на прекретници смене годишњих доба – летаргичног мртвила зиме и почетка буђења пролећа. Ухватљив део народног општења са природом је његово понашање посебно у граничном времену када се одиграва прелазак с једног начина исхране на други, из једног стања свакодневице у стање ишчекивања празника, Ускрса, али и буђења вегетације. Насељима круже маскиране поворке, обилазе  домаћинстава и скупљају дарове. Од наслеђа из  античких, балканских и опште словенских култова намењених за плодност мајке земље и природе, вегетације и аграра, средњовековних ритуала повезаних с култовима предака и аграрно-магиским радњама до изражавања јавног незадовољства кроз продор сарказма, бурлеске и гротеске 19. и на почетку 20. века, данас на сцену ступају садржаји народних драмских игроказа у циљу забаве и исказивања припадности својим групацијама. Време одређено за ова догађања обухвата распон од божићних празника па све до осме недеље пред Ускрс. Тада се народ мобилише у славу пролећа.

Понашање прерушених у поворкама зависи од подручја и времена када врше опходе у насељима – да ли су ритуали намењених просперитету домаћинства и аграра или исмевању социјалних и политичких прилика. Често су инспирисани текстовима са ласцивним садржајима, уз агресивно, бучно најављивање присуства маскираних, игранки и балова, избора најуспелијих маски, развоја посебних комуникацијских односа са немаскираним до заједничких гозби, претеривања у јелу и пићу.

Магијско-религијско значење замењено је забавним  садржајем који се манифестује у мобилизацији заједнице.

Повезани чланци