Традиционални програми Музеја Војводине

МАШКАРАДА - МАСКИРАНА ПОВОРКА

  

Није само фебруар месец карневала (лат. carne vale – збогом месо), већ и март, бар код нас који народне светковине организујемо у складу са традицијом коју имамо, а она је у вези са покладама и то оним које се по Белој недељи зову Беле покладе. Музеј Војводине надовезује се својим активностима већ више од десет година на овај вид традиције, која је у нашем времену попримила облик мале карневалске светковине, не сводећи се само на имитирање поворки које су некада пролазиле местима Војводине и Србије.

Бела недеља била је последња седмица пред велики или ускршњи пост, па су се у складу с тим кретале обредне поворке, сачињене често од устаљених личности и улога, као што су младожења, млада, баба, свештеник, те од комендијаша – шаљивџија, направљача – маскираних и шиљкана који су се препознавали по преврнутим кожусима које су носили. Трудну младу у поворци је традиционално представљао мушкарац, док је младожењу представљала жена. Маскирани су често гаравили лица, а о појасу носили разне клепетуше, у рукама штапове, метле, чегртаљке, стварајући буку којом су хтели да отерају вештице и демоне, а често и реквизит у облику фалуса који је симболизовао плодност. Често су коришћене зооморфне, теоморфне и антропоморфне маске, а учесници су се маскирали у кувара, оџачара, лекара, писара...

Бела недеља је понегде називана и загонетна недеља, јер су се управо тада смишљале загонетке и одговори на њих. Завршни дан Беле недеље су Беле покладе које су представљале врхунац забаве и разоноде, проткане шалом, глумовањем и песмом. Тада су се кретале маскиране поворке, које су биле праве глумачке дружине и које су, изводећи разне згоде, увесељавале укућане, а за награду добијале поклоне.

У неким селима се овај обичај задржао све до данас, макар и као зимско-пролећна атракција, без карактеристика масовности и магијских радњи везаних за плодност.

У многим земљама и градовима Европе дани на преласку из зиме у пролеће обележени су разним народним светковинама, које су праћене маскирним поворкама, сценским играма, гозбама и пре свега, смехом! Смех све лечи и обнавља, крепи и снажи и спрема човека да са пролећем, са новим добом, све лакше преброди и окрене се будућности коју жели да види лепшом, плоднијом и срећнијом!

О карневалском смеху постоји огромна ризница мисли која га дефинише и описује: то је смех празнички, општенародан, универзалан, усмерен на све и свакога. Цео свет се опажа као смешан. Истовремено је тај смех и весео и ликујући и подругљив и исмевачки. Он и негира и потврђује и покорава и препорађа. У њему је живо ритуално исмевање богова у прастарим смеховним обредима; отпало је култно и ограничено, а остало је оно свељудско, универзално и утопијско.

О карневалима је увек било пуно говорено и писано, они су били предмет проучавања и уметничке инспирације. Многе теме су из карневала прешле у сликарство, музику, књижевност и филм, а једна од најчешћих јесте маска.

Да би постала забавни предмет маска је морала да пређе дуг пут. Тежња за прерушавањем и мењањем властитог идентитета у одређеном периоду и одређеним животним ситуацијама остала је до наших дана једна од карактеристика обредне праксе готово свих етничких заједница. У томе се примарно истиче тиха борба између умирања и поновног рађања, тежња за умножавањем живота.

У покладама, машкарама и карневалима маске се понашају сходно ономе што крију или откривају, ономе што карикирају, преувеличавају или чему се изругују. А како то изгледа на Тргу слободе, на платоу испред новије зграде Музеја Војводине, и на улицама нашег града, илуструју бројне фотографије које документују традицију коју је устоличио Музеј Војводине. Са жељом да негује и сачува од заборава народне обичаје, наша установа традиционално окупља чланове културно-уметничких друштава, учеснике основних и средњих школа, студенте новосадског универзитета, разна удружења и све заинтересоване грађане. Сваке године деле се и вредне награде за најуспешније маске у категоријама: аутентична, групна, дечја, одрасла маска, као и посебна награда за најбољу презентацију маске.

(Лидија Мустеданагић / Владимира Станисављевић)

Машкарада 2009 - Радио Телевизија Војводине (видео)

НОЋ МУЗЕЈА



Ноћ музеја је манифестација која бележи невероватно интересовање у Србији. Први пут је Ноћ музеја организована у Берлину 1997. године и од тада постаје водећа културна манифестација. Ове године 16. маја под слоганом “Одличан провод у музејима“ Ноћ музеја је организована у 41 граду у Србији. Током овогодишње Ноћи улицама, трговима и изложбеним просторима у Србији продефиловало је више од пола милиона посетилаца који су са великим стрпљењем чекали да погледају изабране садржаје.

Бројни посетиоци могли су да уживају у 400 разноврсних програма на више од 190 локација. Овогодишња Ноћ музеја окупила је 18 градова више него прошле године.

У Новом Саду по трећи пут је организована Ноћ музеја, а многобројни посетиоци могли су да уживају у понуђеним садржајима на 40 локација у граду, у неуобичајено време од 18 до 02 сата.

Број посетилаца на овој манифестацији се повећава из године у годину. У првој Ноћи музеја која је организована 19. маја 2007. године у 9 градова било је 320.000 људи. У Новом Саду евидентирано је 50.000 посетилаца, а Музеј Војводине, као најпосећенија културна институција, забележио је 5.000 посетилаца.

Друга Ноћ музеја организована је 19. маја 2008. године. И ове године се повећао број градова У Србији који су у својим срединама организовали Ноћ музеја, укупно 23 града, а забележено је 450.000 посетилаца. У нашем граду понуђене културне садржаје видело је 100.000 људи.

Музеј Војводине са својим разноврсним и модерним садржајима и сталном поставком у две зграде бележи и ове године највише посетилаца, укупно 11.000. За Новосађане, али и све који су желели да трећу Ноћ музеја доживе у Новом Саду, Музеј Војводине се потрудио да им омогући прави угођај који ће памтити. Посетиоци су могли активно да учествују у појединим програмима и виде изложбе које су отворене непосредно пре Ноћи музеја.

Стална поставка Музеја, која прати историју Војводине од преисторије до половине 20. века, смештена у две зграде, у Дунавској 35 и 37, на око 3.000 м2, изазвала је велику пажњу посетилаца. На поставци су изложени музејски експонати који имају изузетну музејску и културну вредност и на посебан начин могу да дочарају богатство и разноликост живота на просторима Војводине. Поред сталне поставке посетиоци су могли да погледају и тематске изложбе.

На изложби КАСНОАНТИЧКИ ШЛЕМ ИЗ ЈАРКА су представљена три позлаћена шлема из 4. века. Посетиоци су могли да уживају у лепоти два позлаћена парадна шлема из Беркасова код Шида и у позлаћеном шлему из Јарка. Ниједан музеј на свету нема три овако раскошна примерка касноантичких шлемова, па је самим тим угођај био лепши и потпунији. Аутор изложбе је Тијана Станковић-Пештерац, кустос-археолог у Музеју Војводине.

Савремена презентација је посетиоце на тренутак вратила у римско доба, а томе су допринеле девојке и младићи обучени као Римљанке и римски легионари који су у Дунавском парку приказали перформанс Римска војна доктрина. У току војне вежбе интерактивно су укључени и посетиоци, они су имали прилику да заједно са легионарима направе чувену формацију Корњача уз коришћење римских штитова. Аутор перформанса је Завиша Лучић и Удружење Green Banner из Новог Сада.

Изложба која је такође побудила интересовање публике је ЗАВИЧАЈ НА ДУНАВУ – Суживот Срба и Немаца у Војводини, заједнички пројекат Музеја Војводине из Новог Сада и Централног музеја Подунавских Шваба из Улма. Захваљујући многобројним музејским експонатима, архивској грађи и обиљу илустрованог материјала на савремен начин приказана је историја суживота Срба и Немаца на простору Војводине. Аутори изложбе су Christian Glass, Зоран Јањетовић, Ранко Кончар, Веселинка Марковић, Сузана Миловановић, Љубица Отић, Агнеш Озер, Катарина Радосављевић и Богдан Шекарић.

Посетиоци су захваљујући СЗР “Шешири и капе – Ковач“ и Ани Филиповић могли да учествују у свим фазама израде шешира.

Посетиоци, љубитељи етнологије, имали су јединствену прилику да погледају изложбу БРАЗИЛ И ИНДОНЕЗИЈА, КОЛЕВКЕ СТРУКТУРАЛИЗМА – трагом Клода Леви-Строса и Ј. П. Б. Де Јоселин де Јонга. Изложба је организована у сарадњи са Универзитетом из Стразбура. Фотографије на изложби су резултат етнографског теренског рада међу Индијанцима Мато Гроса и Амазоније и Индонезије.

Љубитељи колачића и чоколаде могли су да уживају у колачима посластичарнице „Времеплов“ и чоколади ручне израде „Еуген Савојски“.

Захваљујући богатој културној баштини коју чува и презентује јавности Музеј Војводине је и ове године достигао рекордну посету. Сталну поставку у зградама у Дунавској 35 и 37, тематске изложбе и пратеће садржаје посетило је 18.000 посетилаца.

(Снежана Добрић, Музеј Војводине у Ноћи музеја 2009. године, Рад Музеја Војводине 51)

БОЖИЋНИ КОНЦЕРТИ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ


Мешовити хор "Свети Роман Слаткопојац" - Омладински хор "Scola cantorum"


Конкордијални певачки збор "Света Цецилија" - Хор "Свети Стефан Дечански"

Музеј Војводине традиционално организује концерте поводом обележавања божићних празника по јулијанском и грегоријанском календару.

На концертима се представљају све хришћанске конфесије у Војводини наступима дечјих и одраслих црквених хорова.

Божићни концерт, 9. јануар 2009. године, Хор Свети Стефан Дечански (видео)