Приказ 61. броја часописа Рад Музеја Војводине

.

0
0
0
s2sdefault

 

 Последњи број часописа Рад Музеја Војводине доноси прилоге из археологије, историје, етнологије, педагогије, затим библиографије, као и бројне текстове које своје место имају у рубрикама Из музеја и галерија и Прикази.

  Археолошки блок овога пута чине три рада која потписују мр Јован Коледин, Рашко Рамадански и др Селена Витезовић. У тексту Сабља из Дунава Јован Коледин нас упознаје са једним примерком аварског оружја, тј. једним случајним налазом из корита Дунава, који се налази у Музеју Војводине, и на њему препознаје карактеристике сабљи из аварских некропола 8/9. века. Заједно су Јован Коледин и Рашко Рамадански анализирали Оставу касног бронзаног доба са Папхалома (Поповића) код Сенте коју су сместили у период Hallstatt A1 (1200–1050. п. н. е.), наслућујући „природу настанка овог депозита као и разматрање различитих повода и околности одлагања остава, уз осврте на мобилност металне сировине и сложеност производње више врста бронзе за различите намене“. Селена Витезовић нас је упознала са неколико врло интересантних налаза Удица од рога са локалитета Гомолава (из збирке Завичајног музеја у Руми), о којима даје типолошке и технолошке одлике и дискутује о њиховом значају у свакодневним активностима неолитских становника Гомолаве. „Удице у винчанској култури нису чест налаз, штавише, Гомолава је, уз Винчу – Бело Брдо, једино винчанско насеље са на коjeм је откривен нешто већи број удица.“

 Блок прилога из историје започиње текстом проф. др Слободана Бјелице Хроника Новог Сада 1918–1919. године коју заснива на читању новосадске периодике – часописа Српски лист, Застава, Јединство, Слобода. Из овог увида добијамо слику политичког, економског, културног и друштвеног живота Новог Сада у првој години након завршетка Првог светског рата. Проблеми са којима се градска управа тада суочавала били су бројни: лош и нестабилан положај сопственог ауторитета међу грађанством, иредентистичке тенденције, недостатак стамбеног простора, опште сиромаштво, глад, протекција и корупција. Ипак је ту прву послератну годину обележило оживљавање српских културних друштава и установа у Новом Саду, међу њима и Српског народног позоришта, које је крајем 1919. године подржављено, што је изазвало бројне полемике у новосадској јавности. Мр Герхард Милхрам, кустос Музеја града Беча, био је гост Музеја Војводине, а његово предавање „Бити избеглица: европски наратив“ – теорија и пракса међународног пројекта у Музеју града Беча, које је одржано 16. јануара 2019, постаје доступно на овај начин свима који нису имали прилику да присуствују том догађају. У њему нам преноси искуства уобличена у пројекту Бити избеглица: европски наратив, покренут од стране Аустријске академије наука 2017. године. Избеглиштво се освешћује као искуство које је вековима присутно у европским друштвима, које прати својеврсна нарација, дубоко уткана у фамилијарну историју, у локалне наративне заједнице, али до актуализованог момента недовољно забележено у званичном културном сећању. У овом јединственом пројекту учествовале су три универзитетске институције и пет музеја из седам европских земаља, међу којима и Музеј Војводине. Превод овог излагања са немачког језика урадио је Александар Медовић.

 Грађу Вељка Комленовића у Збирци докумената Музеја Војводине представљају нам Кристина Менеши и др Александар Хорват. Рад доноси приказ и опис грађе коју је сакупљао новосадски адвокат, полицијски функционер и аболициониста Вељко Комленовић, а која је 2018. године поклоњена Музеју Војводине од стране београдског адвоката Ивана Јанковића.

 Два рада из овог блока ситуирају своје теме у Сремске Карловце, а њихови аутори су Гордана Буловић и др Жарко Димић. У свом раду Апотекари из породице Штрасер у Сремским Карловцима Гордана Буловић пише о првим апотекама на тлу Војводине, наводећи апотеку у Сремским Карловцима као једну од најстаријих (прва је била „Код Црног арапина“, у Новом Саду, 1740). Карактеристика угледне карловачке официне из 1807. је да је њоме руководило и у њој радило пет генерација апотекара из исте породице – Штрасер, а њихове портрете нам је, уз помоћ документарне грађе и музеалија, ауторка веома живо представила. Први познати почасни грађани Сремских Карловаца су, према наводима Жарка Димића били Георгије Бранковић, генерали Петар Бига и Лазар Мамула, који су као такви добили и признања. Мада се не зна тачан датум установљења дипломе почасног члана, аутор прилога нас уз помоћ архивских докумената упућује у начин и доношење одлуке да се такве дипломе доделе у 18. и 19. веку.

 Др Филип Крчмар веома убедљиво и илустративно (уз помоћ старих разгледница) учитава присуство династије Хабзбург у старе зрењанинске одреднице, те својим прилогом, који се завршава обимним резимеом на немачком језику, Листање „Царског“ Адресара: Хабзбуршка династија и њени великобечкеречки топоними доноси историјат настанка и судбину улица, тргова и јавних грађевина које су носиле имена династичких чланова, као и више него занимљив процес њиховог преименовања по новој династији која их је наследила 1918. године (Карађорђевићи).

 Етнолошки блок чине четири рада која потписују Александар Антуновић, мр Рајка Грубић, Бранка Бабић и мср Сташа Арсеновић Копривица. Први аутор представља Колекцију предмета из опанчарске радионице у Музеју Војводине, у којем су изнети резултати истраживања опанчарског заната на простору Војводине и каталошка обрада предмета из опанчарких радионица у збирци етнолошког одељења Музеја Војводине. Рад је део свеобухватнијег истраживања које се односи и на друге обућарске занате и радионице. Други рад из пера Рајке Грубић бави се Традиционалним у савременим сеоским гастрономским манифестацијама (на примеру средњег Баната), у којем се упознајемо са специфичностима банатске кухиње, засноване на вишенационалности и мултикултуралности, и на њеном великом уделу у популаризацији гастрономских манифестација. Ауторка разматра манифестације као релативно комплексан културни и друштвено-економски догађај и анализира у којој се мери оне ослањају на културно наслеђе и колико их локалне заједнице користе као потенцијал за сопствени развој. Бранка Бабић нас упознаје са Колекцијом тканих торби из Збирке текстилног покућства Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин. Последњи у низу је рад мср Сташе Арсеновић Копривица Чекић у народним предањима. Мит као фолклорни наратив на примеру ковачког заната, и она на веома убедљив начин, користећи се добрим илустративним прилозима и искуством на реализацији изложбе Његово Величанство чекић спаја теме из митологије и религије и налази аналогије са ковачким занатом. Актуелност теме лежи у њеној митској основи, јер мит представља „универзални друштвени феномен чија се истинитост не доводи у питање, чији се елементи преносе, усвајају и живе. Ова живост повод је за смештање мита у контекст фолклора, ближе га одређујући као народно стваралаштво, фолклорни наратив или предање“.

 Педагогија је покривена са једним, али значајним радом, који потписује Владимира Станисављевић – Место и улога педагога у музеју. Васпитно-образовна функција музеја и музејске изложбе. Како је нова улога музеја иницирала читав комплекс задатака у области комуникације, као што су излагања, публиковања и васпитно-образовни рад, тако је и посао музејског педагога добио ново место и улогу, посебно у васпитно-образовној функцији музеја и реализацији музејских изложби, као и у примени савремених теорија о значају музејске едукације и анимације.

 Два прилога из области библиографија потписује Бранка Пољак – први је Билиографија часописа Рад Музеја Војводине 51–60 (2009–2018), а заједно са др Драгом Његованом Библиографију монографских издања Музеја Војводине 2009–2018.

 Рубрика Из музеја и галерија чини занимљив, колажни приступ који бројним текстовима открива колоритност богате музејске сцене, на начин саобразан сваком ауторском гласу. Мср Александар Антуновић нас уводи у Културни и друштвени значај култа Светог Спиридона, Милкица Поповић кроз Малу и велику матуру као круни образовања говори о изложби Испит зрелости, мср Александра Стефанов открива Лепоту упркос апокалипси у сликама Микана Аничића, мср Војислав Мартинов стручно се осврће на Две деценије од НАТО бомбардовања, поводом изложбе о др Милану Симоновићу Гордана Буловић пише У сусрет историји медицине, мр Тијана Станковић Пештерац разоткрива Археолошке слојеве Градине на Јелици, док Дуго путовање Дунавом Филип Форкапић окончава представљајући нам две изложбе и конференцију.         

 Рубрика Прикази обилује насловима, који из продукције Музеја Војводине, као и других издавачких центара, заокупља пажњу својим темама и приступима. На првом месту издвајамо специфичност издања Споменица Музеја Војводине 1847–1947–2017, коју на пажљив и прегнантан начин представља др Јована Милутиновић; Зоран Вељановић говори о Херојима и херојским временима, које уочава у Ратном дневнику 1918–1919. Душана Додића; Димитрије Михаиловић представља Страдање Срба из Срема у логорима током Другог светског рата, који су настали као елаборат анкетне комисије за Срем под називом Логори – Сајмиште, Кустодија и Јасеновац (приредио др Драго Његован); др Весна Марјановић види Музеј као судбину при читању књиге Terra museologica Лидије Мустеданагић; Сава Степанов оцењује Драгољуба Аџића као ствараоца јасно дефинисаног уметничког става поводом 50 година уметниковог бављења керамичком скулптуром; мр Лидија Мустеданагић као изнимни издавачки подухват представља монографију уметника – Mилaн Стaнojeв – увек на сопственом путу; док Марија Ћуковић уочава Нове „артефакте“ српске и руске археологије у зборнику радова Балкан, Подунавље и источна Европа у римском добу и раном средњем веку.

 Рубрика Извештаји даје преглед оних догађаја који на српској музејској сцени представљају поводе за славља и нарочит поглед на минуло време, када је у питању стручан ангажман. Награде које додељују Музејско друштво Србија и НК ИКОМ Србија, представљају важан помен и пресек у музејској пракси и вредне су осврта, те нас стога о Наградама Музеју Војводине за 2018. годину извештава мр Тијана Станковић Пештерац. О посебној Улози Музеја Војводине у дигитализацији културног наслеђа Републике Србије пишу Наталија Вуликић и мр Тијана Станковић Пештерац, док нам презентацију Музеја Војводине на конференцији Музејског друштва Америке у Њу Орлеансу представља др Татјана Бугарски.

 Рубрика In memoriam је место на којем се опраштамо од свих оних који су задужили како рад Музеја Војводине, тако и музејску струку у целини. Др Драго Његован пише о Звонимиру Голубовићу (1931–2018), Сузана Миловановић о мр Драгану Радовановићу (1949–2018), а Љиљана Бакић о Станимиру Барачком (1932–2018).

 

Лидија Мустеданагић

 

 

 

Повезани чланци