Археоботаничка збирка

12.09.2013. | Збирке

Археоботаника је једна у низу наука које чине савремену археологију. Она изучава и прати биљну привреду наших предака од каменог доба па све до блиске прошлости. На основу резултата археоботаничких аналаиза могу се добити одговори на велики број питања: које биљке су у прошлости узгајане; са којим коровима су људи мучили муку; где су им се налазиле њиве и на каквом земљишту; на који начин су пожете и складиштене житарице; које биљке су користили као сировине за добијање влакана, а које за добијање боја; којим биљкама су се лечили; којим плодовима природе су се сладили; коју дрвену грађу су користили; чиме су покривали кровове грађевина… Археоботаника, укратко, пружа увид у некадашњи квалитет живота.

У климатским условима Војводине једини начин да се биљни матeријал сачува од труљења је да се угљенише. То значи да у прошлости није било великих ватрених стихија које би уништиле читава насеља, али и мањих незгода, као нпр. кад неспретним куварицама загори ручак, ми данас не би били у ситуацији да донекле реконструишемо биљни свет одређеног подручја у једном одређеном тренутку. Једна од најважнијих спознаја археоботанике је да је основа ратарске производње постављена још у млађем каменом добу и да се своди на равноправну производњу житарица, махунарки и уљарица, односно производњу угљених хидрата, биљних беланчевина и биљних масти.

“Од њиве до трпезе у преисторији”, мај 2008.

Музеј Војводине може да се похвали чињеницом да је једина установа у земљи која поседује археоботаничку збирку. Иако најмлађа, она спада у једну од најбројнијих збирки Музеја. У 39 колекција чува се око 140 000 угљенисаних семена и плодова, пре свега, културних биљака, али и њихових пратећих корова са четири археолошка локалитета: Градина на Босуту код Вашице, Чарнок код Бачког Доброг Поља, Врањ код Хртковаца и Стари виногради код Чуруга. Збирком је обухваћен временски период од 7 векова, односно раздобље између старијег гвозденог доба и сеобе народа. Садржи сто различитих биљних врста, међу којима се налази 11 житарица, 6 махунарки и 3 уљарице. Осим тога у збирци се чувају и угљенисани остаци шест врста дрвећа. Археоботанчка збирка не заузима пуно простора у депоу Музеја. Она стаје у неколико мањих картонских кутија на једну полицу у орману.

Једна од житарица која се у Војводини узгаја још од пре 7 000 година је јечам. У исто време јео се грашак, док се од лана добијало уље, али и предиво за израду тканина и ужади. Међу најстарије корове нашег подручја спада кукољ, али и будуће житарице раж и овас.

Једно од питања на које археоботаника може да одговори је: како су изгледали дневни оброци људи и шта се уз њих пило? Можда овако?

Деликатеса из гвозденог доба (од 950. год. пре н. е. до 0. год. н. е. ):

“ПАНЦЕРОТЕ” СА ДИВЉИМ ПОВРЋЕМ

Тесто: брашно, јаја, маст, со и воду добро умесити у тесто.
Надев: листове коприве и обичне пепељуге бланширати у кипућој води, оцедити и потом ситно исецкати. Помешати са сиром и лешником. Додати 2 жуманцета, 1 беланце и посолити (по жељи забиберити). Лук исецкати и кратко динстати у масти. Додати брашно и са млеком «угасити». Оставити мало да се кува и потом додати претходно направљену смесу са дивљим поврћем.

Тесто танко извући оклагијом. Опсећи кругове величине тацне за кафу и на тесто сипати 1 кафену кашику надева. Ивице теста намазати са преосталим беланцетом, тесто преклопити и ивице прстима слепити. Кувати у кључалој, сланој води све док «панцероте» не испливају на површину. Добро их оцедити.

Уместо да се кува у води, ово јело може да се пржи у масти. На крају јело можете прелити маком који сте претходно испржили у масти.

Пријатно!

САСТОЈЦИ:

Тесто:

1 шоља брашна (од проса или јечма)
1 шоља пшеничног брашна
2 јаја
1 супена кашика масти, путера или уља
со

Надев:

1 посуда са листовима коприве и младим листовима обичне пепељуге
2 пуне супене кашике изренданог, сланог овчијег или козјег сира
1 шоља самлевеног лешника (или 1 шоља печеног буковог жира)
2 јаја
1 већа главица црног лука
1 кафена кашика масти, путера или уља
1 супена кашика брашна
1 шоља млека
со
2 супене кашике мака.

Народни и ботанички називи биљака из рецепта:

Просо (Panicum miliaceum L.)
Јечам (Hordeum vulgare L.)
Мека пшеница (Triticum aestivum L.)
Коприва (Urtica dioica L.)
Обична пепељуга (Chenopodium album L.)
Лешник (Corylus avellana L.)
Буква (Fagus sylvatica L.)
Црни лук (Allium cepa L.)
Мак (Papaver somniferum L.)

(Александар Медовић)

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar