Збирка старе и ретке књиге

12.09.2013. | Збирке

Збирку старе и ретке књиге Музеја Војводине чини више од 1.000 музеалија, више од половине су књиге и часописи настали у распону од 15. до 20. века, док остатак чине екслибриси претежно из колекције Богдана Станојева, са Првог панчевачког бијенала 2006, са Првог међународнog конкурсa Екслибрис друштва Војводине 2009. и многи други.

По питању публикација састав је шаролик, тематски и језички: овде су нашле место књиге из књижевности, историје (словенске и европске, старије и новије), историје књижевности, историје уметности, биологије, медицине, војних наука, географије, пчеларства, граматике, затим ту су речници, бедекери, лексикони за поједине области, религиозне и црквене књиге, школске књиге и слично – на црквенословенском, рускословенском, славеносрпском, српском, хрватском, руском, чешком, мађарском, немачком, румунском, француском, италијанском и енглеском језику.

Стара и ретка књига је појам који у музеолошким оквирима има истакнуто место због своје упадљиве присутности у већини збирки везаних за историју. Наиме, од како је човек стекао способност бележења својих мисли и дела, књига је била и остала вредан извор информација о времену и простору са којег долази и равноправно је са осталим материјалним изворима сазнања учествовала у реконструкцији културног нивоа одређене епохе и доба. Стога се на сталној поставци Музеја Војводине могу видети рукописне књиге из 15. и 16. века, прве штампане књиге које илуструју политички живот и прилике у потоњим вековима и нарочито оне које су везане за развој и ширење образовања и науке, школства и књижевности.

Најстарија књига у Збирци је рукописна: реч је о четворојеванђељу из 16. века влашко-словенскe редакцијe, док је мања целина књига из 18. века посебно вредна и драгоцена. Уз немачку “Историју Отоманског царства” која датира из 1701. године, непроцењива су дела која су код српског народа утицала на буђење националног идентититета и свести. Није “Стематографија” Христофора Жефаровића једини бисер Збирке старе и ретке књиге Музеја Војводине. Невелика обимом, али разнородна по примерцима које чува, Збирка поседује и дела као што је “Историја” Јована Рајића из 1794, “Физику” Атанасија Стојковића из 1803, “Српски рјечник” Вука Стефановића Караџића из 1818. и 1852. године, Теофана Прокоповича “Первоје ученије отроком” из 1724. иначе први буквар из којег је учио Доситеј Обрадовић чији је “Мезимац” из 1818. године такође у Збирци, “Псалме Давидове” у преводу Ђуре Даничића из 1865, бројне примерке најстаријих бројева “Летописа Матице српске”, “Сербског народнијег листа”, “Данице”, “Комарца” и слично. Ту су и књиге на страним језицима везане за наше културно поднебље као што је Вука Караџића “Kleine Serbische Grammatik” у преводу Јакоба Грима или Шафариково дело из 1833. “Serbische Lesekörner”. У Збирци се налазе и примерци као што је “La nouvelle Héloise” Жан Жак Русоа из 1764. или Хитлеров “Mein Kampf” из 1927. и 1929. године.

(Мр Лидија Мустеданагић)

> Изложба “Свет књиге”, 2006. – видео

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar