Петак 18. фебруара, 17.30 сати, Музеј Војводине (Дунавска 37)
Документарно-играни филм Ђорђа Марковића Последња авантура Кактус Бате (2018) биће приказан у петак 18. фебруара, у кино сали Музеја Војводине (Дунавска 37) као пратећи програм изложбе „Хероји некад и сад”. Стручно вођење кроз изложбу кустоскиње Драгане Гарић Јовичић је заказано за 17.30, а пројекција филма за 18 часова.
Филип Марковиновић, Да ли је могуће бити херој у данашње време!?, видео снимљен и монтиран у току трајања изложбе Хероји некад и сад, фебруар 2022.
Синопсис филма: Александар Зограф, прослављени стрип-цртач, открива необичан стрип из периода Другог светског рата. Главни јунак тог стрипа је Кактус Бата – мали кактус заробљен у својој саксији. Заинтригиран, Зограф креће да истражује живот творца Кактус Бате – мало познатог уметника, Вељка Коцкара. Он убрзо открива да је Коцкар био ухапшен непосредно након ослобођења Београда 1944. године. Отпужен је да је био агент Гестапа и потом погубљен. Зографова истрага, међутим, открива далеко сложенију причу: Коцкаров идентитет и уметничка дела су били украдени, могуће да је био у љубавној вези са девојком извесног герилца и да је цртао антикомунистичку пропаганду за нацисте…
Последња авантура Кактус Бате се првенствено бави стрипом, али и судбином уметника, стрип аутора. Кактус Бата је први карактер, не само на нашим просторима, већ у читавој источној Европи, који је био базиран на естетици Волта Дизнија . „Кактус Бата је настао отприлике са почетком Другог светског рата, тако да се чини да је мало више забринут”, објашњава редитељ Ђорђе Марковић.
Чувени стрип аутор из Панчева, Саша Ракезић алијас Александар Зограф, често обилази бувљаке где проналази старе часописе, разгледнице, фотографије и друге инспиративне, а одбачене предмете . Тако је пронашао и стрип о Кактус Бати и кренуо у детективску авантуру откривања идентитета његовог аутора Вељка Коцкара, коме се у Другом светском рату губи сваки траг. Током те седмогодишње потраге настајало је и ово идејно и технички сјајно филмско остварење.
У званичној презентацији филма наведено је следеће: „Овај филм доноси причу о људима. Премда откривамо чињенице и сазнајемо о истинитим догађајима, сврху овог филма ипак представљају сама прича и ликови, а не информације које ова прича преноси. Приступ је хуман и отворен, усредсређен на појединце, па чак и онда када се бави вивисекцијом друштва. Коришћени су различти архивски материјали, интервјуи, као и играни и анимирани елементи. Иако се овде ради о употреби разноразних филмских техника, филм задржава чист и разазнатљив стил.“
По сценарију Владимира Симића филм је режирао Ђорђе Марковић. Филм су продуцирали Ивана Антић и сам Ђорђе Марковић, а копродуцент је Синиша Јуришић. Директор фотографије је Коста Глушица, а монтажер је Давор Босанкић. Аутори музике су Ненад Марић (Краљ Чачка) и Марко Марић. За сценографију је био задужен Душан Радојичић, док су костимографкиње Биљана Гргур и Снежана Вељковић. Дизајн звука је дело Александра Протића. Супервизор специјалних ефеката је Небојша Рогић. Директор овог филма је Урош Станковић. Филм је српско-хрватска копродукција и траје 65 минута. Енглески наслов филма гласи Who Frammed Kaktus Kid?. Продуцент филма је београдска кућа Tuna Fish Studio, а Филмски центар Србије је подржао настанак остварења.
На питање шта је порука овог филма редитељ је одговорио: „Истина је ту негде, само је треба мало потражити”.
Драгана Гарић Јовичић
