Ручни међуредни култиватори - Музеј Војводине

Ручни међуредни култиватори

01.02.2022. | Буди одговоран према духу и телу

У збирци Алатке, машине, оруђа и занати Музеја Војводине – Музејски комплекс Кулпин, прикупљени су међуредни култиватори, који имају још и назив: прашачи, парачи или копачице. Припадају групи машина за допунску обраду земљишта. Постоје бројне њене поделе. Тако према начину вуче може бити: ручни, запрежни и тракторски, према начину израде: ручне, односно домаће, занатске (ковачко-коларске) и индустријске израде, а према броју редова: једноредни и вишередни.

Без обзира да ли се ради о ручним, запрежним или тракторским међуредним култиваторима, они се користе за допунску обраду земљишта између редова биљака.  Радом радног органа, који представља мотичица, различитог облика, уништавају се коровске биљке подсецањем, разбија се покорица или кора образована после већих падавина, дроби се и ситни земљиште, чиме се прорахли, односно растресе. За исту намену се користе мотике.

Посетиоци сајта Музеја Војводине, у оквиру рубрике Буди одговоран према духу и телу, у првој причи ће се упознати са ручним међуредним култиваторима.

За ручне међуредне култиваторе је заједничко то да су једноредни и да се превасходно користе за рад на малим парцелама, у окућницама и баштама. У односу на добро знано ручно оруђе мотику, постиже већи радни учинак, јер се знатно више уради, али имају један недостатак у односу на њу. Наиме, не може се добро окопати око биљке. Њима управља један човек. С обзиром да је реч о ручном оруђу, рад је спорији и доводи до замора радника.

Карактеристично је да је радни орган измењив, у зависности од агротехничке операције која се изводи, тако да може бити: плужна даска, загртачка даска, мотичица различитог облика, сејалица и друго.

Ручни међуредни култиватори се и данас могу видети у раду. Веома је занимљиво да њих израђују вешти пољопривредници и то од бицикла, како би себи олакшали тежак и напоран посао.

сл. 1. Ручни међуредни култиватор, „произвођач“ Звонко Дејановић, Госпођинци, октобар 2019. године, фото: Филип Форкапић 

Истраживачким радом су прикупљена два ручна међуредна култиватора.

Ручни међуредни култиватор „EMPIRE“

На предњем делу ручног међуредног култиватора „EMPIRE“ се налази велики гвоздени возни точак, пречника 600 mm, са осам жбица. Радни орган представља мотичица, такозвана „гушчија нога“, постављена на вертикалном челичном носачу. Он има могућност подешавања како по висини тако и хоризонтално, по носачу точка, где за ту намену служе по три отвора.

За управљање култиватора служе две дрвене ручице, са рукохватима, које су, пак, међусобно учвршћене челичном споном. Са њихове спољне стране, на левој је исписано MADE IN U. S. A., а на десној No 3 BOY SCOUT, са налепницом произвођача „EMPIRE“. На њима је сачувана оригинална боја – наранџаста.

сл. 2. Ручни међуредни култиватор „EMPIRE“ (инв. бр. 90), фото: Филип Форкапић

Ручни међуредни култиватор „EMPIRE“ је индустријске израде и произведен је после Другог светског рата.

Он је поклоњен децембра месеца 1999. године. Како бисмо још једном нагласили значај поклањања предмета за музеје, наведено је име дародавца. То је Иван Шимунец, из Бачке Тополе.

Историјат овог предмета је веома занимљив. Наиме, он је 1952. године добијен, као поклон, преко програма „УНРА“ („UNRRA“). Био је у власништву Ане Штибрањи, кога, пак, наслеђује Марија Шимунец, рођ. Елизек. Она је имала земљу у делу Новог Сада који се зове Телеп, површине 1,5-2 КЈ (катастарски јутар), па је на основу тога добијен. Поклон је реализован преко новосадског погона Покрајинског пословног савеза за механизацију и хемизацију пољопривреде „Пољострој“.

Иначе, наведени програм „УНРА“ је представљао програм техничке помоћи ратом разрушеној Југославији, када је највећи број америчке пољопривредне механизације стигао у нашу земљу. Међу њима, најпознатији су били трицикл трактори марке „Оливер“ („Oliver“).

сл. 3. Конзервација ручног међуредног култиватора „EMPIRE“, извршилац Драган Огар, техничар Музеја Војводине, конзерватор за материјал од метала, Кулпин, април 2010. године, фото: Филип Форкапић

Ручни међуредни култиватор

На предњем делу ручног међуредног култиватора се налази гвоздени возни точак, пречника 250 mm, са шест жбица које чине звезду. Радни орган представљају две бритвасте мотичице, радног захвата 320 mm, постављене у оквиру од ливеног гвожђа. Оне имају могућност да се по вођицама померају, чиме се на тај начин подешава радни захват, а у зависности од међуредног размака биљака.

За управљање култиватора служе две дугачке дрвене ручице, са рукохватима, дужине 1.330 mm. Оне су међусобно учвршћене дрвеном споном, дужине 350 mm. Размак између њих у најширем делу износи 500 mm, док је висина од подлоге, односно земљишта до врха ручице 800 mm. На доњем делом су, са по два завртња, са сваке стране, причвршћене за оквир. Поред радног захвата, постоји могућност подешавања дубине рада. То се врши постављањем осовине точка у један од три отвора, на спони оквира са њом. На точку и оквиру је сачувана оригинална боја – црвена.

сл. 4. Ручни међуредни култиватор (инв. бр. 248), фото: Филип Форкапић

Ручни међуредни култиватор је индустријске израде и произведен је двадесетих година 20. века.

Он је крајем децембра месеца 2005. године откупљен из Раткова.

Као претходни, и он има занимљиву историју. Наиме, Добрисав Радишић, отац продавца Обрада, купио је ручни међуредни култиватор од Немаца, који су непосредно пред завршетак Другог светског рата напуштали Парабућ (тадашњи назив за насељено место Ратково).

сл. 5. Конзервација ручног међуредног култиватора, извршилац Драган Огар, техничар Музеја Војводине, конзерватор за материјал од метала, Кулпин, април 2010. године, фото: Филип Форкапић

Оба представљена ручна међуредна култиватора, посетиоци могу да виде на сталној поставци, смештеној у згради бивше коњушнице, ковачнице и машинске радионице или Павиљон 2.

сл. 6. Ручни међуредни култиватори изложени на сталној поставци, Кулпин, фебруар 2020. године, фото: Александар Зоркић

Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, виши кустос

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja