Фирма Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д. (II део)

У претходној причи о фирми Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д, посетиоци сајта Музеја Војводине су се упознали где се у Новом Саду налазило њено продајно место, са стовариштем. Остало је још само да се представи историјат овог успешног и надалеко признатог произвођача пољопривредне механизације.

Фирма Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д. представља „кћерку“ истоименог акционарског друштва, са седиштем у Будимпешти-Кишпешту. Њени корени сежу у 1929. годину, када је у Новом Саду била основана монтажна радионица за склапање пољопривредних машина, увезених из Мађарске. Према наводу др инж. Теодора Аврамовића, из докторске дисертације под насловом Привреда Војводине од 1918. до 1929/30. године с обзиром на стање пре Првог светског рата, одбрањене 1. новембра 1961. на Економском факултету Универзитета у Београду, она је основана из шпекулантских разлога, како би се избегле високе царине на увоз готових пољопривредних машина. Поред Новог Сада, филијале у Краљевини Југославији су се налазиле још у Београду и Загребу.

Реклама Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д, часопис Пољопривредни гласник, бр. 22-23, Нови Сад, 15. XI – 1. XII 1937. године

У недељном листу Савремени Нови Сад, у броју 28, од 13. јула 1935. године, изашао је чланак под насловом „Нови чланови управног одбора“, у којем сазнајемо да су за нове чланове Управног одбора фирме Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д, Београд, „са становањем у Новом Саду“, били изабрани др Ђуро Шурмин, министар у пензији из Загреба, др Јулије Вечеи и др Роберт Пауловић, обојица из Новог Сада, а за Надзорни одбор изабрани су чланови Милан Добронић из Београда и Рудолф Берковић, банкарски чиновник из Загреба. Чланови Надзорног одбора, који су престали да буду активни били су Антун Пантић из Старе Кањиже (данашња Кањижа) и Димитрије Бјелић из Новог Сада, а члан Управног одбора више није био Густав Барон Љубичић из Будимпеште. Овим променама је уједно престала прокура, односно служба, и звање директора, др Јулију Вечеиу, на чије место је постављен Иса Фукс из Загреба.

Реклама Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д, часопис Пољопривредни гласник, бр. 24 , Нови Сад, 15. XII 1940. године

Нова страница у историјату фирме Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д. настаје после Другог светског рата, тачније крајем 1948. године, када се услед нових историјских околности, спаја са још шест предузећа. Тако настаје новосадска Фабрика аутомобилских и тракторских делова „27. Март“, потоња Индустрија моторних делова и одливака, која је постала једна од водећих произвођача у металском комплексу тадашње Југославије, у области производње делова за моторе, за путничка и теретна возила, тракторе, мотокултиваторе, мопеде, ванбродске моторе, моторне пумпе и компресоре, потом одливака од сивог, нодуларног, челичног лива и обојених метала и алата, специјалних за механичку обраду и ливачких.

Фабрика аутомобилских и тракторских делова „27. Март“, Нови Сад

Средином деведесетих година, мења назив у „Мотинс“ (у преводу Моторна индустрија Нови Сад), при чему је задржан постојећи производни програм, уз проширење новом генерацијом мопеда. Под њим је пословала све до 2008. када је приватизована од стране предузећа „НС Дон“. Неколико година касније, тачније јуна 2011. отишла је у стечај, да би је из банкрота 2013. купила фирма „Павгорд“ из Фоче.

Реклама „Мотинс“, Нови Сад, Јован Миросављевић, Нови Сад: атлас улица`95, Нови Сад, 1995. године

На крају приче о историјату фирме Југословенско „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ д. д, одгонетнућемо шта значи њен назив, јер многи посетиоци сајта Музеја Војводине можда не знају шта он значи. Наиме, реч је о презименима оснивача – Матијасу Хоферу (Mathias Hofherr, 1829-1909), Јохану Шранцу (Johann Schrantz), Натанијелу Клејтону (Nathaniel Clayton, 1811-1890) и Џозефу Шатлворту (Joseph Shuttleworth, 1809-1893).

Компанија „Хофер-Шранц-Клејтон-Шатлворт“ („Hofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth”) је настала 1911. године, и то на веома занимљив начин, тако што су се удружиле две конкурентске фабрике: „Хофер-Шранц“ („Hofherr-Schrantz“), из Беча и „Клејтон-Шатлворт“ („Clayton-Shuttleworth“), из Линколна. На овај начин је створен један од најзначајнијих произвођача пољопривредне механизације на подручју Аустроугарске монархије. Из овога можемо закључити да се тада, пре стотину година, као и сада, радило о пословном удруживању, а све у циљу што бољег позиционирања на тржишту, јер су им производни програми били веома слични. После Првог светског рата бива подељена на аустријску и мађарску компанију, самосталне и потпуно независне једна од друге. Аустријски део је 1938. продат надалеко чувеној немачкој фабрици пољопривредних машина „Хајнрих Ланц“ (Firma „Heinrich Lanz“ AG) из Манхајма, док је мађарски део национализован 1948. од стране владе Маћаш Ракошија (Mátyás Rákosi), чиме је постала Фабрика трактора „Црвена звезда“ („Vörös Csillag Traktorgyár“). Са производњом трактора је престала неколико година касније, тачније 1956. године.

Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, виши кустос