Божићни обичаји у Војводини су изузетно разнолики. Основни симболи овог празника су у већини крајева исти, али је на постојање бројних разлика утицала чињеница да су ове области одувек биле насељаване становништвом из разних крајева, у старијој и новијој историји, као и заједнички живот различитих етничких и верских заједница на једном простору.

Бадњи дан је обележен припремама за Божић, али и за свечану породичну вечеру. Пре вечере, домаћин или домаћица су свечано уносили сламу, уз симболично квоцање и пијукање деце. Слама се прво простирала по столу – унакрст, а затим се покривала врећом и столњаком. Слама се простирала по читавој просторији, а увече се и спавало на њој. Раније се на Бадње вече јело на поду – на слами.

Осим божићне сламе, у српским породицама на бадње јутро је припреман и бадњак – младо храстово дрво, храстов пањ или цепаница. Он се секао на бадње јутро – секао га је домаћин у шуми, и доносио, односно довозио кући. Доносиоца је домаћица посипала пшеницом. Бадњаку је поклањана велика пажња. У неким местима му је намењиван по део сваког јела од вечере на Бадње вече, а налагао се на ватру после вечере. Део бадњака који није прегорео чувао се до Нове године. Бадњак је гашен вином, а његов пепео је остављан под воћке. У неким сремским селима (Беркасово, Белегиш) забележено је да се на Бадње јутро секло онолико бадњака колико има мушкараца у кући, што је слично са обичајима у неким крајевима Црне Горе. У данашње време је чест колективни одлазак у шуму по бадњак, као и његово паљење у црквеној порти.

Вечера је свечано почињала уношењем бадњака или сламе у кућу. На столу је за време вечере стајао тањирић са озеленелом пшеницом, посејаном на дан Свете Варваре, у чијој средини се палила свећа или кандило. Пре вечере, пшеница је подшишана и око ње је везивана трака црвене боје или тробојка.

Храна има посебан значај на Бадње вече, иако је тога дана још увек пост. Била су обавезна посна јела: ораси, мед, суво воће – шљиве, грожђе, јабуке, крушке, али је често припремана и риба на пиринчу. Била су распрострањена веровања да на трпези за Бадње вече треба да буде одређен број јела, обично седам или девет.

Велики божићни колач се припрема у Војводини на Бадњи дан код Срба, Русина, Шокаца, Буњеваца, Румуна. Он је већих димензија, одгоре украшен фигурицама од теста, утиснутим печатима – поскурницима, орасима, босиљком, црвеним концем. Стајао је у ситу или у некој већој посуди на трпези или на столици. У сито је прво стављано зрневље разних житарица, новац, суво воће и три јабуке, а преко њих је постављан колач. Нису га јели на Бадње вече, него на Божић, а у неким породицама тек касније, за Мали Божић (Нову годину). За Бадње вече се најчешће јео колач „здравље”. У многим местима је било уобичајено да се после вечере не спрема сто, али је прибор за јело сакупљан, пазећи да сви делови коришћеног прибора буду скупљени и умотани у неки лепши пешкирић или увезани сламом са трпезе.

После вечере, а пре одласка у цркву, деца су ишла да коринђају. Коринђаши су у неким местима били маскирани. За то су добијала воће, суво воће, слаткише, а у кућама рођака још и новац. Будући да се на Бадње вече бди, не спава, све је обележено ишчекивањем великог празника којим се обележава Христово рођење.

Др Татјана Бугарски

 

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar