У понедељак 6. септембра, у 19 часова биће отворена 25. годишња изложба „Ликовног круга“ у Музеју Војводине, Дунавска 35.
На овој изложби своја уметничка дела излаже 57 уметница и уметника који стварају у атељеима на Петроварадинској тврђави, а то су: Александар Аџић – Аџа, Драгољуб Аџић – Аџо, Маријана Аџић, Нада Аџић Познановић, Гордана Авдић, Зоран Бабин, Ивана Бјелица, Јелена Бјелица, Душанка Душа Бодулић, Марко Бодулић, Слободан Бодулић, Радуле Бошковић, Петар Ћурчић, Игор Цвејановић, Милорад Цветичанин, Војислав Девић, Цветан Димовски, Стојан Димовски, Бранислав Добановачки, Саша Добрић, Данило Ђуровић, Гојко Ђуровић, Герхард Флекач (Gerhard Flekatsch), Маријана Гвозденовић, Бојан Кириџић, Јулијана Киш, Ивана Косановић, Владимир Ковач, Драган Куруцић, Нада Манчић, Наташа Миленовић, Милена Мишков, Слободан Мојак, Нада Ђуровић Недељковић, Дуња Недељковић Серафин, Мирослав Нонин, Игор Обровски, Ана-Леда Поп, Боривој Попржан, Валентина Попржан Божовић, Бранислав Радошевић, Томица Радуловић, Владислав Шешлија, Предраг Шиђанин, Маја Буџаров, Срђан Солдатовић, Милан Станојев, Милош Станојев, Душко Стојановић, Душан Тодоровић, Симонида Тодоровић, Предраг Узелац, Андреја Баћо Васиљевић, Милош Васиљевић, Бранка Веселиновић Поповић, Вера Зарић, Владимир Зубац.
Изложбу отвара Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Свечаност отварања биће пропраћена пригодним коктелом у атријуму Музеја Војводине.
69 година Ликовног круга (1952–2021)
Године 1952. млади ликовни уметници: Јован Солдатовић, Бошко Петровић, Стеван Максимовић, Душан Миловановић, Александар Лакић, Никола и Рада Граовац, после успешних студирања на Академији у Београду, враћају се у Нови Сад, где у договору са градским властима добијају своје атељее у тада од војске напуштене и зарушене просторе Петроварадинске тврђаве, са намером да овај бастион ратовања преобрази у центар културе и уметности.
Од тада Тврђава (Дунавски брод) деценијама непрекидно плови, тек мало изнад, далеко узводно, и повезује уметност широм света. По свом континуитету и по својој специфичности она је данас једна од највећих креативних зона у Европи.
У почетку је било 11 атељеа, крајем 20. века 96, а данас у 80-ак атељеа ликовни уметници ноћу и дању, викендима и свим празницима, без престанка стварају већ 69 година. Ту су сликари, графичари, вајари, дизајнери, композитори, фотографи, керамичари, таписеристи. Има и костимографа, књижевника, рестауратора и конзерватора, уметника мултимедија, модног дизајна, пејзажиста, декоративних пластичара.
Више од 400 ових посвећеника уметности, истовремено и становника величанствене урбане хриди, оставило је велики ликовни траг током ових златних креативних, безмало седам деценија, и сви су у свом уметничком склоништу стекли стваралачко признање. Неколико генерација уметника са својим сарадницима, са преко 15.000 уметничких радова, заступљено је широм света у свим највећим центрима културе, музејима, институцијама, приватним збиркама.
На последњем рубу Фрушке горе, уз светску реку Дунав, посматрачи звезда који настањују Тврђаву доживљавају је као планетаријум који је огледало божанства. Али они знају колико је немерљиво мали човек у односу на Велику Тврђаву, а камоли у односу на свеопште небо.
Ако је тајна старија од истине, хиљадама пута, како је записано у звездама и срцима посвећеника Тврђаве, те су скривене тајне проналажене, дотицане и на њој откриване. На срећу, оне су откривене и у књизи, великој Мапи света Петроварадинске тврђаве, са свим Мајсторима Ликовног круга који је усавршавају, осветљавају увек новом енергијом уметничке визије.
Боривој Попржан
