Алегорија лета

20.06.2021. | Буди одговоран према духу и телу

У Ликовној збирци Музеја Војводине чува се слика, уље на платну, Алегорија лета, на којој је оно симболично представљено путем неколико девојака окружених цвећем. Слика није потписана, али се претпоставља да је дело једног од водећих француских рококо сликара Франсоа Бушеа (Francois Bousche 1703−1770) или неког његовог ученика. Слика је поклон др Федоре Бикар, некадашње музејске саветнице и историчарке Музеја Војводине, која ју је „открила“ у једној антикварници у Будимпешти 50-их година прошлог века.

Свакако стил и тематика слике припадају рококоу, епохи која није имала одјека на сликарство у Војводини, али су њене стилске карактеристике присутне на предметима примењене уметности. Рококо је настао у Француској и повезује се са владавином Луја XV, јер се углавном поклапа са трајањем његовог живота (1715−1774). Имао је интернационални карактер и брзо се проширио на територију данашње Немачке и Аустрије, а у мањем обиму и на Италију, Шпанију и Русију. Уметност рококоа одише лепршавошћу и лакоћом живота, и повезује се са аристократијом—класом која ће нестати са Француском револуцијом 1789. године.

Алегоријске представе четири годишња доба имају свој континуитет у приказивању од антике до краја XVIII века. У периоду рококоа, класичне теме и митолошке представе се не обрађују са некадашњом озбиљношћу, већ их уметници користе као тематски оквир за приказ женских актова или пасторалних сцена у којима се слави радост живота, уживање у љубави, игри и забави. Омиљене су и тзв. отмене забаве – „fête galante“ са сценама из живота аристократије, где лепе, младе жене, и заљубљени парови обучени по последњој моди, флертују или прекраћују време уживајући у природи. Са љупким девојкама одевеним у лепршаве хаљине племкиња и пастирица и окићеним цвећем, Алегорија лета је у маниру рококо сликарства – уметности елеганције, непосредности и префињености.

Најпознатија слика која представља алегорију годишњег доба је Примавера − алегорија пролећа, дело италијанског ренесансног сликара Сандро Ботичелија из 1482. године. Насликана је по наруџбини Лоренца Медичија, а данас се чува у Галерији Уфици у Фиренци.

Александра Стефанов, виши кустос − историчар уметности

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar