Амбалажа као један од видова рекламе - Muzej Vojvodine

Амбалажа као један од видова рекламе

15.06.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Појам рекламе као својеврсног феномена у развоју људског друштва веома је комплексан, као и облици кроз које се она испољавала у одређеним временским периодима. Рекламе можемо систематизовати на више начина и према различитим критеријумима. Тако би, применом хронолошког принципа, односно времена настанка, једна од најстаријих форми рекламе била рекламна табла, цимер или фирма; док би, према распрострањености, а самим тим и према значају, свакако најзначајнији били штампани огласи, и то пре свега новински рекламни огласи, афише и плакати. Посебно место међу њима заузимају каталози и календари. Од великог значаја за маркетинг одувек је био и визуелни графички идентитет (меморандуми, заштитни знаци, етикете, налепнице). Посебну врсту реклама чини амбалажа и украсна хартија за паковање, које садрже елементе визуелног графичког идентитета. Она је средство које припрема производ за продају и штити га од свих врста оштећења.

Врсте и типови амбалаже су бројни, јер су се кроз историју мењали у складу са развојем технологије, уметничких стилова, дизајна, технике штампања и других фактора. Амбалажа је од давнина била важан чинилац у стратегији маркетинга. Некада је паковање производа било једноставно и основна функција му је била да штити предмет при транспорту, али и да обавештава купца о производу који се у њему налази, односно да потенцијалне купце информише о постојању тог производа. У почетку је купцима нуђено много артикала без амбалаже. Временом су се поједини производи почели излагати у одређеним посудама, које је израђивао сам произвођач, а на њима се налазило и име произвођача и адреса. То је био случај и са етикетама на винским флашама и апотекарским бочицама. Већ у 18. веку су произвођачи сами правили декоративне омотнице или етикете, како би се истакла њихова намена. У ту сврху су се често користили ручно рађени натписи или литографије. Први украси на етикетама су углавном имали декоративну сврху, али су служили и за објашњење порекла, врсте или назива производа. Половином 19. века су се почела штампати слова у разним бојама, како би дизајн етикете што више дошао до изражаја. Од тада је израда налепница постала јефтинија, а самим тим и приступачнија за произвођаче. Захваљујући томе, дизајн паковања се почео брзо развијати. Упакована роба или роба с етикетом је нарочито украшавана – помоћу пажљиво одабраних литографија, папира у боји и штампаних слова. На тако декорисаној амбалажи често су се налазили име и адреса произвођача. Амбалажа је најчешће била у складу са комплетним визуелним графичким идентитетом, присутним и на меморандумима, наруџбеницама, рачунима, рекламним огласима. Такав пример је хартија за паковање штолверк (Stollwerck) карамела: знак фирме се налази и на кутији за паковање бомбона познатог немачког произвођача. Сличан пример представља и хартија за паковање са рекламом стоваришта „Алдан и Путник“, која садржи одређене графичке елементе идентичне са оним на меморандуму и наруџбеници истог власника радње. Веома су занимљиве кутије за женске и мушке шешире, које су рађене према облику и димензијама шешира, а са спољашње стране је, на видном месту, обавезно био одштампан или утиснут заштитни знак фирме која их је израдила. Такав пример је цилиндар са етикетом Pinaud & Amour Des cours strangers 41. Avenue de l΄Opéra Paris Sugár Béla Szabadka. Сви наведени предмети чувају се у Музеју Војводине.

Украсна хартија за паковање, између два светска рата, Кикинда
(Музеј Војводине, инв.бр. 6175)
Украсна хартија за паковање, Стари Бечеј
(Музеј Војводине, инв.бр. 6536)
Кутија са етикетом за популарне штолверк (Stollwerck) карамеле
(Музеј Војводине, инв.бр. 6536)
Омот за чоколаду
(Музеј Војводине, инв.бр. 6326)
Кутија за Албус детерџент
(Музеј Војводине, инв.бр. 6535)

Осим што мора задовољити своју основну функцију, а то је да што боље сачува производ и да га безбедно допреми до купца, амбалажа мора задовољити и неке друге услове: не сме бити пренатрпана текстом, ознакама, сликама; њено ликовно и графичко решење треба да буде једноставно и да одговара садржају; треба да има заштитни знак произвођача и пропагандни ефекат. При том се не сме запоставити њена естетска компонента; дизајн амбалаже мора да буде допадљив и да скрене на себе пажњу потенцијалних потрошача.

Амбалажа директно комуницира са купцем и често продаје производ. „Она служи као мост који спаја произвођача и потрошача… Напори и улагања у економску пропаганду… завршавају својим порукама на амбалажи“.

Љубица Отић, музејски саветник  историчар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja