Војводина којој су припадали Банат, Бачка, Барања и Срем, је током Априлског рата била поседнута од агресорских трупа Хитлерове Немачке и њених савезница и подељена на три потпуно одвојена окупаторска подручја. Банат је формално ушао у састав Недићеве Србије, Бачку и Барању су заузеле трупе Хортијеве Мађарске док је Срем ушао у састав Павелићеве усташке Независне Државе Хрватске.
Углавном мирно запоседање Војводине било је праћено разноврсним облицима терора који су окупатори спроводили у сарадњи са делом домаћег становништва. Жртве су претежно биле из редова Срба, Јевреја, а делом и Рома. Историјска је чињеница да НОБ у Војводини организује и води КПЈ са младим комунистима и другим истинским родољубима. На путу покретања оружане борбе, у циљу протеривања окупатора из земље, налазиле су се бројне тешкоће и проблеми. Упркос томе, оружана борба, покренута јулских дана 1941, наставила је да се развија, углавном узлазном линијом и непрекидно трајала све до коначног тријумфалног завршетка рата на тлу Југославије 15. маја 1945. Партизанске снаге са простора Војводине бориле су се не само на своме тлу већ и широм осталих делова Југославије: у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Словенији. Тиме су дале значајни допринос у коначном протеривању окупатора и њихових бројних сарадника и повратку слободе. Како је народноослободилачка борба у Војводини у суштини била антифашистичка она је, као саставни део антифашистичке борбе вођене у другим крајевима Југославије, била нераскидиви део те борбе вођене у осталим деловима Европе и света, чијој је завршној победи дала пажње вредан допринос не само великим бројем сопствених жртава већ и евидентним, неспорним успесима у уништавању живе и материјалне силе окупатора.
