Римски период је време процвата стакларства. Употреба луле за дување стакла усавршена је током овог периода, док се паралелно наставило са употребом старих техника попут ливења у калупу и технике пешчаног језгра, а постојале су и комбинације више техника. Овај период се дели на две етапе које разликују форме стаклених посуда и начин њиховог украшавања. Први период, од 1–2. века је време употребе свих стакларских техника и обојеног стакла. Посебно се истиче кобалтно-плава, жута, смеђа и плавозелена стаклена маса, док је за други период од 3–4. века карактеристично безбојно стакло. У овом позном периоду површина предмета се прво украшава урезивањем, а затим и осликавањем фигуралних представа и позлаћивањем.
Током римског периода израђују се перле најразличитијих форми − овалне, полигоналне, мањих и већих димензија. Стаклени накит је најчешће пронађен у гробовима, као део личних предмета или ношње.
