Атентат у Марсеју на сталној поставци Музеја Војводине - Muzej Vojvodine

Атентат у Марсеју на сталној поставци Музеја Војводине

08.10.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Дана 9. октобра 1934. у Марсеју су убијени југословенски краљ Александар I Карађорђевић и француски министар спољњих послова Луј Барту. Атентат је организовала усташко – ВМРОвска терористичка група на челу са Мијом Краљем. Непосредни извршилац атентата био је Владимир Гергијев Керин, познатији по псеудониму Черноземски.

Одлука о атентату донета је на заједничком састанку Анте Павелића, Ванче Михајлова и генералног инспектора италијанске тајне службе Ерколеа Контија. Састанак је одржан у Риму августа 1934, чим се сазнало за план краљеве посете Француској. Атентатори су се спремали у усташком логору на Јанка-пусти, под Хортијевом заштитом.

Атентат је, због слабе организације обезбеђења у марсејском пристаништу, извршен без већих проблема. Атентатор се провукао кроз обезбеђење носећи 20-метни аутоматски пиштољ „Маузер“ Ц-96 сакривен испод букета цвећа, и са свега метар-два осуо рафалну паљбу на своје жртве. Краљ је умро практично одмах, погођен са више метака у главу и врат. Прича, наведена и на насловној страни изложеног „Политикиног“ броја, да је умирући рекао „Чувајте Југославију“ није тачна, јер он то напросто није био у стању.

Луј Барту је задобио једну прострелну рану кроз грудни кош. Несвестан да је рањен, кретао се по месту атентата и околини, све док није колабирао услед унутрашњег крварења. Атентатора је сабљом усмртио један коњички официр из пратње.

На сталној поставци Музеја Војводине у Дунавској бр. 37, атентату у Марсеју, посвећен је читав један пано. У доњем десном углу паноа изложен је број „Политике“ од 10. октобра. Насловном страном доминира краљева фотографија, са вешћу о убиству, целоноћном заседању владе и образовању Намесничког већа. Готово цео број посвећен је атентату и ситуацији у којој се нашла држава. Опширно се говори о кнезу Павлу, краљевом брату од стрица, који је био председник Намесничког већа. Најстарији краљев син, Петар, тек је био напунио 11 година (рођен 6. септембра 1923).

Поред наведеног броја „Политике“, на паноу су изложени: Бронзани одливак – портрет краља Александра, фотографија краља и министра Бартуа 10 минута пре атентата, две фотографије са краљеве сахране, као и две фотографије портрета: кнеза Павла и престолонаследника Петра.

У витрини-рову, у делу изложбе везане за Први светски рат, изложен је примерак аутоматског пиштоља „Маузер“. Исти такав пиштољ је коришћен у атентату.

Важно је напоменути да је атентат у Марсеју имао велике последице на политику Француске, а индиректно и судбину Европе. Уместо енергичног Бартуа, шеф француске дипломатије постао је колебљиви Пјер Лавал, који је започео политику повлађивања Хитлеру и Мусолинију.

Др Предраг Бајић, виши кустос – историчар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja