Миш Харлампије се уселио у Музеј Војводине. То и није неко чудо јер мишеви понекад нађу пут да се ушуњају у Музеј. Али ова прича је мало другачија…
Када је Миш Харлампије ушао у Музеј више из њега није хтео да изађе! Био је потпуно опчињен великом и лепом зградом Музеја, дивним предметима и занимљивим причама. А пошто је Харлампије један веома друштвен миш, посебно се радовао што у Музеју има пуно људи за дружење. И док је он сањао о новим пријатељствима, увидео је да то неће бити баш тако лако. Када он искочи пред неког, настане цика, вриска и трчање на све стране! И Харлампије би се од те збрке престрашио и завукао у најскровитији кутак, не схватајући ко се ту кога боји – људи њега или он људи…
Одлучио је да се преко дана крије и чека да падне ноћ и све утихне. Затим на миру, истражује шта се све чува у Музеју Војводине. Једино што му је недостајао другар са којим би поделио оно што је открио или са којим би ћаскао о било чему…
Али Харлампије је био срећни миш! Па колико је само пута избегао избацивање из Музеја!
И тако је једне ноћи схватио да није сам…срео је Мишу.
Миша, другар нашег миша, му је објаснио да постоји читав један дигитални свет у којем другима може да подели своје догодовштине. И тако се родио нови Јутјубер са својим каналом Миш Харлампије!
А ево шта Харлампије пише у својој аутобиографији:
Инспирисали су ме својим причама кустоси Музеја посебно они који раде са публиком из Одељења за педагошки рад и односе с јавношћу – Влатка, Ивана, Љиљана и Тања. Да бих свој наум остварио помогли су ми људи с којима сам се баш спријатељио – Слађана Велендечић и Александра Стефанов. Оне имају супер екипу која ми је помагала око снимања првих епизода Никиту, Алексу и Алексу, а ту су нам се нашли и Александра, Миша….и једна дивна Вишња која је заправо мој стилиста и која се побринула да изгледам овако добро скоцкан пардон схеклан.
Мислио сам да ће све ићи глатко и лако, али моје другарице Слађана и Сашка морале су да пишу пројекат за финансијску подршку и добиле су га од екипе из Министарства за културу и јавно информисање. А и директорици Музеја Тијани сам се изгледа свидео па је помоћ стигле и с те стране.
Ја чврсто верујем да својим ангажманом могу да помогнем да музејски садржаји постану популарнији и доступнији свима јер мој јутјуб канал – Миш Харлампије може да се прати из сваког кутка планете па ето на тај начин око света прича кружи о мојој земљи, и граду, и Музеју Војводине.
Намера ми је да, кад се прославим, идем и на турнеје у друге музеје у граду, и у Србији, и на Балкану и, што да не, на све стране света, а како је кренуло можда скокнем и на Марс.
И онда БИНГО!!! Виделе су ме фаце са РТВ Војводине, две дивне девојке – Ева и Јелена и сад сам на правом звезданом путу, са правом војском људи који брину о мени и мојим причама. Редитељ Андреја и камерман Бојан су баш кул, а чини ми се да се и ја њима свиђам. А замислите тамо на телевизији један момак – Роберт направио је и шпицу као неки цртаћ где сам ја главни лик. Једва чекам сваку епизоду Добро јутро лењивци да видим шта смо заједно направили!
Ја уживам да будем јутјубер и нећу престати, док вас све не уверим да морамо бринути о културним наслеђу, јер оно припада свима нама и јер оно прича о свима нама.
Хвала на помоћи свима из Музеја Војводине који разумеју да ја нисам тек обични глодар и који су Сашки и Слађани помагали.
Реализација:
Музеј Војводине и Радио телевизија Војводине
Слађана Велендечић и Александра Стефанов, ауторке
Ева Бокан, главна и одговорна уредница
Јелена Солдатовић, уредница
Бојан Огњановац, сниматељ
Андреја Милиновић, редитељ
Роберт Клибан, анимација
