Делегација Музеја Војводине (др Драго Његован, директор, др Александар Хорват, кустос и Зоран Глумац, техничар) посетила је 28.VII.2018. град Барч у Мађарској, у коме је на обали Драве био логор за Србе интернирце из Бачке од 14. јуна до 1. децембра 1941. године. У овај логор су интернирани становници колонистичких насеља Алекса Шантић, Растина, Бајмочка Рата и Мишићево, као и неких других из северозападне Бачке, пошто први план мађарских окупатора није успео – да се протерају из тзв. Делвидека сви досељеници после 31. октобра 1918, као и још 150.000 других Срба, староседелаца, а на њихова насеља доведу Мађари из Буковине и других крајева, који би Бачку учинили мађарском територијом у етничком погледу. Иако логор у Барчу није био логор истребљења, у њему је умрло 65 Срба, мушкараца, жена и деце, због нехуманих услова живота.
Потомци жртава и њихови пријатељи 2014. године успели су да на управној згради бившег логора поставе спомен плочу, која сведочи о постојању логора, а 2017. да на гробљу у Барчу подигну спомен-плочу са именима свих пострадалих.
Овом чину је претходило молепствије владике Будимског и Темишварског Лукијана (Пантелића), уз саслужење више свештеника Српске православне цркве у Мађарској. Цео догађај је пратила редакција Српског екрата Мађарске државне телевизије. У изјави за ову телевизију др Његован је истакао да је питање логорисања Срба из Бачке у Барчу разјашњено у књигама Звонимира Голубовића (Шарварска голгота, МС, Нови Сад, 1993), др Данила Урошевића (Срби у логорима Мађарске 1941-1945) и сопственом издању елабората Покрајинске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини (Логори). Суштина данашњег окупљања је откривања спомен-плоче, сећање на конкретне жртве овог логорисања.
Поред посете Музеју Драве у Барчу, делегација је у Барањи обишла више спомен-обележја из Другог светског рата.
