Барска нана (Mentha pulegium L.) - Музеј Војводине

Барска нана (Mentha pulegium L.)

30.11.2022. | Археоботаничка башта

Барска нана (Mentha pulegium L.)

Барска нана је у Археоботаничку башту прената са тзв. џомбасте слатине код Новог Милошева у Банату, настале интензивном испашом и гажењем стоке. Сваку „џомбу“ красила je најситнија од свих нана. Њени ситни листови имају изузетно пријатан мирис, те се назива још и мирисном наном. Међутим, већина врста нана сушењем постепено губи мирис (Grlić 1990). Ова умерено халофитна врста, сем на слатинама, расте на влажним земљиштима, плавним местима, поред река, језера и мочвара. У Србији се заслањена, алкална земљишта углавном јављају на подручју Војводине. Најновија археоботаничка истраживања на каснонеолитском локалитету Борђош југозападно од Новог Бечеја потврђују присуство халофитних врста у млађем каменом добу, односно постојање слатина у близини тог великог насеља.

Ситни, угљенисани плодови нана, мањи од 1 милиметра, ретко се проналазе на археолошким локалитетима. Као такви су препознати на локалитету Феудвар код Мошорина, које је постојало на Тителском платоу у бронзаном и старијем гвозденом добу, односно током 2. миленијума и почетком 1. миленијума пре нове ере (Kroll and Reed 2016). Међутим, било би превише очекивати да идентификација иде нешто више од рода биљке. Разлог зашто многи ботаничари у широком луку заобилазе род нана када је у питању њихова идентификација лежи у томе да поред неколико основних врста постоји велики број варијетета и хибрида који су настали међусобним укрштањем (Medović 2021).

Барска нана цвета од јуна до септембра.

Најстарији сачувани писани извор о употреби барске нане је „Хомерска химна Деметри“, а датује се око 7. века п. н. е. (Bizzotto 2018). Везује се за Елеусинске мистерије и Деметрин култ, један од најстаријих аграрних култова. Помиње се као један од састојака кикеона, психоактивног вина или пива. Овај напитак прављен је од различитих састојака биљног и/или животињског порекла. Најчешћи састојак био је јечам док би остале компоненте могле бити различите, нпр. вода, вино, мед, тимијан, лук, сир. У „Хомерској химни Деметри“ су наведени следећи састојци: вода, јечмено брашно и свежа гранчица барске нане.

Барска нана се од давнина користи у народној медицини. Највише се користи у облику чаја за лечење органа за дисање и варење (Tucakov 1971). Међутим, треба бити опрезан, посебно труднице. У 19. веку се етерично уље добијено из листова ове биљке користило као средство за побачај. Међутим, његова употреба је уместо абортуса резултирала тешким тровањима, па чак су забележени и смртни случајеви (Lindemann 1899).

Александар Медовић, археоботаничар

 

Литература:

  • Bizzotto J (2018) The hypothesis on the presence of entheogens in the Eleusinian Mysteries. Med Hist 2:85–93.
  • Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
  • Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
  • Lindemann W (1899) 145. Ueber die Wirkungen des Oleum Pulegii. Arch Für Exp Pathol Pharmakol 42:356–374. https://doi.org/10.1007/BF01835053.
  • Medović A (2021) (Ne)običan ulomak inkrustovane keramike iz Aradca u Banatu. Rad Muzeja Vojvodine 63:46–63.
  • Tucakov J (1971) Lečenje biljem, fitoterapija. Kultura, Beograd.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar