Археолошка истраживања локалитета Борђош код Новог Бечеја почела су 2014. године као резултат сарадње стручњака Музеја Војводине и Института за праисторију и протоисторију Кристијан Албрехтс Универзитета из Кила у Немачкој.
Археолошко ископавање локалитета Борђош
За сам локалитет знало се од раније. На њему је пронађено неколико чувених археолошких артефаката попут седеће статуете, која се чува у Народном музеју у Београду, „кутлаче“ са дршком у облику људског лица, те прве ваге из бронзаног доба, изложене на сталној поставци Музеја Војводине. За већи број открића заслужан је Јоца Бакалов, агроном и заљубљеник у археологију. Он је годинама обилазио овo и другa налазишта у околини Зрењанина и Новог Бечеја и сакупљао археолошке артефакте, које би на површину земље избацивале пољопривредне машине.
-
- Антропоморфна „кутлача“
-
- Бронзанодобна вага
Борђош се налази у близини Новог Бечеја, варошице на реци Тиси, чији су становници поносни на богато културно наслеђе њиховог завичаја, брину о њему и презентују га кад год се за то укаже прилика. Сам локалитет удаљен је 7 км од главног пута и смештен на благом узвишењу лесног платоа, у непосредној близини Тисе. На целом лесном платоу археолози су открили трагове живота од млађег каменог доба до средњег века и Турака и констатовали постојање чак 23 археолошка локалитета.
Борђошки лесни плато са локалитетима
У праисторијско доба, али и касније, људи су за живот бирали локације на узвишењима и у близини воде. У Војводини такви су управо лесни платои – суви, чврсти и узвишени. Познато је да су лесни платои настајали током квартара као еолски седимент (помоћу ветра), навејавањем и наношењем песка. Често су били окружени великим водотоковима и њиховим рукавцима. На несрећу археолога, Борђош се налази управо на месту где је пољопривредно земљиште најквалитетније у целом атару. Овде се пољопривредни радови одвијају вековима, а с обзиром на то да се трагови неолитског налазишта појављују већ на тридесетом центиментру, велика количина археолошких артефаката завршава на површини земље, фрагментована и често веома устињена.
Када их је 2013. године Јоца Бакалов одвео на Борђош, Александар Медовић, археоботаничар Музеја Војводине и два стручњака немачког Института у Килу – археолог др Роберт Хофман и геоморфолог др Мартин Фурхолт, нису ни помислили да се налазе пред значајним археолошким открићем. Након прве геофизичке проспекције на овом месту, у пролеће 2014. године, пронађено је насеље млађег каменог доба, које је било уоквирено читавим системом ровова. Уследила су свеобухватна мултидисциплинарна истраживања сваке наредне године, у пролеће и лето.
Каснонеолитско насеље – геомагнетна проспекција
Велика насеобина која је овде пронађена, потиче из доба касног неолита. Простирала се на 40 хектара, постојала преко пет стотина година и имала одлике тзв. потиске културе – једне од препознатљивих култура последње фазе млађег каменог доба. Њени становници одржавали су живу везу са носиоцима винчанске културе, па се стога на овом локалитету често проналазе уломци керамике са винчанским карактеристикама. Живели су у кућама, које су градили од плетера и блата. На основу геомагнетних снимака, откривено је да се под земљом налазе остаци 112 кућа, које су страдале у пожару. Људи су се овде бавили превасходно сточарством, али су до хране долазили и на друге начине. Бавили су се ловом и риболовом, гајили житарице попут једнозрне, двозрне и Тимофејеве пшенице, јечма и сакупљали дивље јагоде, трњине, водени орашак, дрењине и др. Производња камених алатки у овом друштву такође је била развијена – алатке су израђиване окресивањем и глачањем камена. И трговина је била значајна економска грана – сировине су неретко допремане са великих удаљености, а међу њима су доминирали спондилус шкољка и камене сировине – вулканско стакло (опсидијан), радиоларит и балкански кремен.
-
- Керамичке посуде потиске културе
-
- Керамичка кашика
На локалитету Борђош свака нова археолошка истраживања доносила су нова изненађења. Са циљем да се што више сазна о животу људи на овом месту у доба неолита, Борђош је сваке године окупљао стручњаке различитих професија. Осим археолога, на ископавања долазили су геоморфолози, педолози, док су археоботаничари и археозоолози увек чинили незаобилазан део екипе. Анализе егзактних наука обезбедиле су важне податке, који археолозима помажу у разоткривању многобројних тајни живота на праисторијском Борђошу.
Минијатурна фигурина
У нади да ће теренске радове наставити на лето ове године, археолози у Музеју Војводине и Институту у Килу, изучавају све до сада прикупљене разултате, музеолошки их обрађују и публикују.
О истраживањима овог изванредног неолитског локалитета говори документарни филм „Борђош, 7000 година пре“ и бројни чланци у археолошким часописима.
Библиографија:
R. Hofmann, A. Medović, T. Stanković Pešterac, S. Dreibrodt, I. Medović, R. Pešterac, The Late Neolithic Settlement Mound Borđoš near Novi Bečej, Serbian Banat, in a Multiregional Context – Preliminary Results of Geophysical, Geoarchaeological and Archaeological Research. Rad Muzeja Vojvodine 56, 2014, 53–¬77.
T. Stanković Pešterac, R. Hofmann, A. Medović, S. Dreibrodt, I. Medović, Multidisciplinary Archaeological Research at the Late Neolithic site Bordjoš (Borjas) near Novi Bečej (Northern Serbia) – Geoelectrical prospection of a house, In: S. Forţiu, A. Cîntar, In honorem Gheorghe Lazarovici – Interdisciplinaritate în Arheologie Timişoara, ARHEOVEST II, 2014, 545–562.
R. Hofmann, A. Medović, M. Furholt, I. Medović, T. Stanković Pešterac, S. Dreibrodt, S. Martini, A. Hofmann, Late Neolithic multicomponent sites of the Tisza region and the emeergence of centripetal settlement layouts. Prähistorische Zeitschrift 94, 1, 2019, 1–28.
Мр Тијана Станковић Пештерац, Виши кустос – археолог
