Дана 9. маја 2020. Европа ће облежити јубиларних 75 година од победе над фашизмом, пошто је 9. маја ујутро ступила на снагу капитулација нацистичке Немачке.
Али, постојало је у Европи једно ратиште где су се жестоке борбе прса у прса водиле још шест дана. Било је то југлословенско ратиште, тачније погранични појас данашње словеначко-аустријске границе. Тамо су немачко-квислиншке формације упорно покушавале да се пробију на територију под контролом англоамеричких савезника и предају се њима, а не јединицама Југословенске армије.
Тај део заједничког савезничког фронта био је зона дејства 3. Армије ЈА, којом је командовао Коста Нађ.
Константин-Коста Нађ (Петроварадин, 13.05.1911 – Београд, 18.11.1986) био је подофицир Војске Краљевине Југославије, затим официр шпанске Републиканске армије. Шпански грађански рат је завршио са чином капетана и звањем команданта бригаде. Од фебруара 1939. до маја 1941. борави у логорима за интернирце у Француској и Немачкој. У мају 1941. успева да се илегално пребаци у већ окупирану Југославију и одмах преузима значајну улогу у организацији устанка.
Крајишки партизани под командом Косте Нађа формирали су током пролећа 1942. велику слободну територију која је, након похода Групе пролетерских бригада из источне у западну Босну (април-август 1942) постала језгро „Бихаћке републике“. Коста Нађ је командовао јединицама које су 2 ‒ 4. новембра ослободиле Бихаћ, а убрзо након тога постао командант новоформираног Првог босанског корпуса НОВЈ.
У мају 1943. уведени су чинови у НОВЈ. Коста Нађ је именован за пуковника, да би неколико месеци касније био унапређен у чин генерал-лајтнанта. Тада је одређен да организује продор јединица НОВЈ у Србију, али је почетком 1944. пребачен на нову дужност, команданта Главног штаба НОВ и ПО Војводине. Јединице под његовом командом и делови 3. Украјинског фронта (групе армија) маршала Фјодора Толбухина ослободиле су током октобра 1944. Банат, Бачку и делове Срема и учествовале у ослобођењу Београда.
Након тога, у великој Батинској операцији (11 – 29. новембра 1944) форсиран је Дунав и ослобођена Барања. Оперативни план за ову операцију заједнички су направили Толбухин и Нађ са својим начелницима штабова, на састанку у Србобрану 6/7. новембра.
У јануару 1945. НОВЈ прераста у Југословенску армију (ЈА), у оквиру које су формиране три, а касније још једна армија. Коста Нађ је постављен за команданта Треће армије ЈА, у чијем су саставу биле три војвођанске дивизије (16, 36. и 51) и у непријатељској позадини, 6. и 10. корпус. Трећа армија је учсетвовала у борбама на Сремском фронту, а након његовог пробоја, 12. априла, у Дравској операцији ослобађа Славонију, Подравину и Штајерску, да би 9 ‒ 15. маја сломила последњи организовани непријатељски отпор, у троуглу Клагенфурт-Цеље-Марибор.
Након завршетка ових борби Коста Нађ је послао Титу лаконски телеграм:
Друже Тито, рат је завршен.
И заиста, била је то објава дефинитивног краја Другог светског рата на европском континенту.
У збиркама Одељења за новију историју Музеја Војводине налази се неколико предмета који су припадали Кости Нађу. Посебно занимљив је његов пиштољ, који је изложен на сталној поставци у Дунавској 37.
У питању је „Walther PPK“(PPK ‒ Polizeipistole Kriminal), веома популарно и квалитетно оружје. Настао је у Немачкој 1930, за наоружање полицијских детектива у цивилу и царинских службеника. Произвођен је до 1999, у више од милион примерака. Произвођач је Karl Walther Waffenfabrik из града Цела-Мелис (Zella-Mellis) у покрајини Тирингија, у централној Немачкој.
Пиштољ Косте Нађа, са фабричким бројем 334891 К произведен је 1941. и ратни је плен. У питању је нешто луксузнија верзија, са продужетком за ослањање малог прста десне руке при окидању.
