Дивља длакава пшеница (Dasypyrum villosum [L.] Candargy [1901])

04.03.2015. | Археоботаничка башта

(Синоними: Secale villosum L. [1753],Triticum villosum [L.] Bieb. [1819], Agropyron villosum [L.] Link [1827], Haynaldia villosa [L.] Schur. [1866], Pseudosecale villosum [L.] Degen [1936])

Дивља длакава пшеница је дивљи сродник биљних култура из рода пшенице (Triticum L.), али и ражи (Secale L.). Ову у области Медитерана широко распрострањену врсту првобитно је описао чувени ботаничар и природњак Карл Лине средином 18. века. Међутим, биљка је од тада више пута мењала назив. Ову пшеницу су везивали за скоро сваки род из трибуса Triticeae. То и није чудо с обзиром на њене морфолошке карактеристике које су веома сличне једнозрној пшеници (Triticum monococcum) и ражи (Secale cereale). Управо због ове чињенице је археоботаничарима требало мало више времена да је идентификују. Првобитно су угљенисана зрна пронађена на археолошким локалитетима идентификована као „коровска раж”, све до момента када су се у све већем броју проналазиле карактеристичне рачве класића. Налази дивље длакаве пшенице се од тада константно бележе. Остаци ове биљке су пронађени у неолитским и бакарнодобним слојевима на Гомолави код Хртковаца. Највећи број налаза, међутим, потиче из гвозденог доба (Градина на Босуту, Феудвар, Чарнок код Бачког Доброг Поља). Налази упућују на чињеницу да се ради о корову озимих житарица. Међутим, један налаз са Гомолаве упућује и на могућност да се ова биљка заједно сејала (као једна врста сумешица) са једнозрном пшеницом.

Ради се о једногодишњој, диплоидној, странооплодној биљци. Данас оплемењивачи биљака користе гене ове биљке како би побољшали производне карактеристике пшенице, пре свега отпорност на неке болести. Биљка се бокори и може да нарсте између 25 и 100 цм. Стабљика има 2–5 коленаца.

Дивља длакава пшеница расте дивље у Грчкој, Италији, Бугарској, Албанији, Србији, Македонији, Хрватској, у јужној Русији, Румунији, Мађарској, па чак се може срести спорадично на северу Европе. Ова пшеница је некада била веома распрострањени њивски коров, док данас углавном расте поред путева и њива, али од недавно и код нас у aрхеоботаничкој башти.

Александар Медовић, кустос – археоботаничар

Powered by

Nevada Department of Agricultur