У току дана Музеја Војводине, у уторак 26. октобра 2021. године у 13,30 сати биће отворена изложба у Хемптоваој кући, под називом „Др Адолф Хемпт и др Петар Шварц – оснивачи микробиологије у Новом Саду“. Изложба ће бити део сталне поставке Медицинске музејске збирке – Пастеров завод, депандансa Музеја Војводине.
Др Адолф Хемпт, оснивач Пастеровог завода, рођен је 21. септембра 1874. у Новом Саду, где је и преминуо 1943. године.
Детињство је провео у Сарајеву (1880–1884), у којем је завршио и школовање до матуре. Одлази на студије медицине у Грац и једну годину борави на студијама у Минхену.
Одлуком Министарства народног здравља у Београду (7. децембра 1921), др Хемпт бива постављен на место референта Здравственог одсека за Бачку, Банат и Барању. Одмах му је поверено и оснивање Пастеровог завода у Новом Саду, да би већ 24. новембрa 1922. Адолф Хемпт именован за сталног шефа Државног Пастеровог завода у Новом Саду.
Хемптово дугогодишње истраживање и проучавање беснила крунисано је 1925. формулацијом нове антирабичне вакцине, инактивисане етром и фенолом. Вакцина се справљала од мозга кунића, а касније јагањаца који су инфицирани вирусом fixe. Антирабична стандард вакцина (према Хемпту) производила се у Новом Саду до 1983. Због изузетних заслуга за југословенску и светску науку, на основу предлога Министарства народног здравља, краљ Александар I Карађоревић је 28. јуна 1928. одликовао Адолфа Хемпта Орденом Светог Саве трећег реда.
Др Петар Шварц рођен је 1890. године у Шандорфалви (Мађарска). Медицински факултет завршио је 1917. године у Будимпешти. Након завршетка студија специјализирао је бактериологију у Новом Саду. Постављен је за првог директора 1920. године и као признати стручњак учествовао је у оснивању бактериолошког завода. Завод 1927. године мења назив у Државни хигијенски завод, а 1931. оснива се санитарно-техничко и социјално-медицинско одељење, да би 1952. године постао Хигијенски завод АП Војводине.
Др Петар Шварц је 1933. године основао прву приватну лабораторију, у којој су се радиле савремене лабораторијске анализе.
Након рата обнавља своју приватну лабораторију и постаје први управник Института за медицинска истраживања Војводине. После пензионисања одлази у Јеврејски старачки дом у Загребу, где је преминуо 1981. године.
