Драхме Аполоније и сличне драхме Дирахиона (Драча) су први новац који продире дубоко у континент и који налазимо од централно-балканског подручја, преко јужне Паноније, Тракије (област данашње Бугарске) и Дакије (област данашње Румуније), све до Црног мора. Почеци ковања драхми доводе се у везу са првим илирским ратом 229. године пре Христа, када оба града постају римски савезници. Ови градови су имали континуирани економски развој и одржавали су добре односе са Илирима. На аверсу овог новца је представљена крава са телетом, а на реверсу је флорални мотив за који се наводи да представља Алкинојеве вртове.
Продор ових драхми на север одражава простирање и правце пружања римског интереса и завршава се у крајевима који ће касније и сами постати делови римске империје. Пут простирања драхме у долине Саве и Дунава водио је долинама Неретве и Босне све до Саве, а потом на исток према Подунављу и Дакији. У нашим крајевима драхме се масовно појављују касније у првој половини и средином I века пре Христа, када су варварска ковања новца све лошијег квалитета. Налази новца Аполоније и Дирахиона као и римских републиканских денара поткрепљују постојање вековног природног комуникационог правца између југо-источноалпског и подунавског простора. Музеј Војводине поседује у својој збирци, поред појединачних комада и део оставе од 38 комада овог новца откривеног у Врднику, који по свом саставу одговара оставама из Пећинаца и Нове Пазове.
Далибор Недвидек, музејски саветник – нумизматичар
