Други светски рат у Југославији и Војводини има низ специфичних карактеристика. Прво, иако на геополитички изузетно значајном положају, Југославија је релативно дуго остала незахваћена ратом, за разлику од Првог светског рата, који је управо на овом подручју почео.
Посебна карактеристика Војводине након окупације је њена расцепканост. Иако географски мало подручје, Војводина је била веома битна за ратну привреду окупатора, пре свега као извор прехрамбених сировина. Још важније је, да је знатан део припадника појединих овдашњих народа, пре свих Немаца, затим Мађара и Хрвата, видео у окупацији остварење својих националних циљева. Интереси окупаторских сила довели су до поделе Војводине, тако да су се њене географске регије нашле у три различите окупаторске државне творевине, са великим рекама као границама.
Срем је уврштен у окупаторску марионетску Независну државу Хрватску. Основно обележје ове окупаторске творевине била је политика отвореног геноцида над српским и јеврејским народом, која је однела стотине хиљада жртава.
Бачку и Барању је окупирала Хортијева Мађарска. И овде је вршена систематска промена националне структуре становништва протеривањем Срба који нису живели на том подручју у време Аустроугарске, пре свега колонизованих добровољаца српске војске из I светског рата, и насељавањем мањих мађарских етничких група.
Банат је номинално био у саставу Србије. Но, већ јуна 1941. немачка мањина у Банату добила је такве повластице да је он практично био држава у држави, са домаћим Немцима на власти.
