У новијој згради Музеја Војводине (Дунавска 37), наменски изграђеној 1970. године по пројекту архитекте Ивана Витића за Музеј социјалистичке револуције Војводине и након интеграције са Војвођанским музејом 1992. године у јединствени Музеј Војводине, у њу је смештено Одељење за новију историју које се бави истраживањем, прикупљањем, обрадом, заштитом и презентацијом музејског материјала из историје Војводине у 20. веку и постављена стална изложба која приказује политичку, привредну и војну историју Војводине од 1918. до 1945. године. Зграда музеја, заједно са екстеријером и сталном изложбом, сама по себи има споменично обележје и представља једну нераскидиву целину.

На сталној поставци је изложено, обиље прворазредног музеолошког материјала, из депоа збирки Одсека за новију историју. Ти артефакти су незаобилазна материјална сведочанства историјских догађања на простору Војводине у првој половини 20. века.

Периодом између два светска рата, на сталној поставци, доминирају политички догађаји и личности, привредни развој, колонизација и изградња инфраструктуре.

Антифашистичка борба нашег народа и учешће Црвене армије у борбама на нашем тлу, представљена је на сталној поставци детаљније и разноврсније, тако да даје једну незаобилазну едукативну форму и поуку о Другом светском рату.

Политички живот

Присаједињењем Војводине Србији и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца са династијом Карађорђевића 1918. године, остварен је вековни циљ националне борбе војвођанских Срба.

 

Привредни развитак Војводине између два светска рата

Уласком Војводине у Краљевину Србију, односно Југославију, крајем 1918. године, темељно су измењене околности њеног дотадашњег привредног развитка. Војвођанска привреда морала је да се преоријентише на неразвијено југословенско унутрашње тржиште. Она је престала да буде велики извозник житарских и млинских производа на средњеевропском тржиште.

Антифашистичка борба у Војводини 1941-1945. године

Војводина којој су припадали Банат, Бачка, Барања и Срем, је током Априлског рата била поседнута од агресорских трупа Хитлерове Немачке и њених савезница и подељена на три потпуно одвојена окупаторска подручја. Банат је формално ушао у састав Недићеве Србије, Бачку и Барању су заузеле трупе Хортијеве Мађарске док је Срем ушао у састав Павелићеве усташке Независне Државе Хрватске.

Црвена армија у борбама на тлу Војводине и Југославије

На основу споразума у Москви објављеном 28. септембра 1944. године делови 2. и 3. украјинског фронта Црвене армије учествовали су у борбама вођеним у појединим деловима Југославије, пруживши значајну подршку јединицама Југословенске армије.

Accessibility Toolbar