У петак, 24. маја 2019. године, у 12 сати, одржаће се промоција књиге „Ратни дневник 1918-1919“. Књигу су приредили Јелена Вукчевић и Душко Грбовић.
На промоцији ће се присутнима обратити: Др Драго Његован, директор Музеја Војводине, Мр Дејан Танић, архивски саветник, в. д. директора Историјског архива Средње Поморавље, Јагодина, Душко Грбовић, музејски саветник, Завичајни музеј Јагодина, један од приређивача и Зоран Вељановић, кустос историчар, архивски саветник, заменик директора Музеја Војводине.
О генералу Душану Додићу, јунаку Великог рата, до сада није написано научно дело које би се ближе бавило његовом личношћу, војном каријером и постигнутим успехом за време Првог светског рата и у пробоју Солунског фронта. О њему се писало спорадично, успут, у контексту догађаја о Првом светском рату, када се писало о ослобођењу појединих градова Србије и у књигама које се баве Првим светским ратом или знаменитим личностима трстеничког односно крушевачког краја.
Књига „Душан Додић, Ратни дневник 1918-1919“, која је пред читаоцем, приређивача Јелене Вукчевић, историчара, кустоса и Душка Грбовића, историчара, музејског саветника, је плод међуинституционалне сарадње Народног универзитета Трстеник и Завичајног музеја у Јагодини. Наведена књига, изложба по називом „Генерал Душан Додић – јунак Великог рата“ и каталог изложбе публиковани су у оквиру пројекта „Век великог рата 1918-2018“ које је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.
Предмет који је у центру пажње ове књиге је ратни дневник Душана Додића, који се налази у Завичајном музеју у Јагодини. У Музеј је доспео 1982. године. Поклонодавац је био Ратољуб Додић, син писца дневника. Дневник је 2003. године публиковала Љубица Здравковић, тада, историчар Завичајног музеја у часопису „Корени“ којег издаје Историјски архив у Јагодини.
Дневник обухвата период од 27. 8. (9. 9.) 1918. до 23. 6. 1919. године. Приказане су активности јединице којом је командовао Душан Додић тј. Коњичког дивизионона пешке (Допунског дивизиона) Коњичке дивизије. Обухваћење су дејства током борби за пробој Солунског фронта, операције у Македонији, Србији, Банату. Забележена су места кроз која је прошла, била у њима или их ослободила јединица Душана Додића: Кавадарце, Штип, Кочане, Царево Село (Делчево), Врање, Ниш, Алексинац, Варварин, Јагодина, Багрдан, Лапово, Велика Плана, Смедерево, Бела Црква, Вршац, Темишвар.
Текст дневника је дат уз неопходан критички апарат. Обогаћен је биографијом Душана Додића и делом о њему из пера његовог јединог унука – Вељка Милутиновића. Поред текста дневника дате су и снимљени сви листови дневника. Завршни део књиге чине: списак извора и литературе, родословна таблица породице Додић (грана Милоша Додића) и прилози (снимци диплома, фотографија, исечака из новина, предмета, дописнице, писма, уметничке слике).
Ратни дневник Душана Додића представља значајан извор за прочавање догађаја 1918-1919. године. Својим садржајем пружа нам слику о пробоју Солунског фронта, ослобођењу Србије и операција у Банату из угла непосредног учесника употпуњујући на тај начин мозаик о том значајном периоду српске историје.
