Двозрна пшеница (Triticum dicoccon Schrank L.)
Превод египатског рецепта теста за утврђивање трудноће, односно теста за утврђивање стерилитета (Велики медицински берлински папирус; написан око 1250. г. п. н. е.) гласи:
Други начин за утврђивање чињенице да ли је жена носећа [или] није носећа: јечам, двозрну пшеницу жена би требало сваког дана да накваси својим урином, [заједно са] урмама и песком, у две вреће. Уколико обе биљке никну, носећа је. Уколико [прво?] никне јечам, биће мушко. Уколико [прво?] никне двозрна пшеница, биће женско. Уколико ниједна биљка не никне, није носећа.
Овај рецепт се, у нешто измењеном облику, примењивао све до пре неколико деценија. Како се двозрна пшеница све ређе сејала у Европи, као њена замена је коришћена обична, хлебна пшеница, коју и данас виђамо на нашим њивама. Шездесетих година прошлог века су три научника дошла на идеју да провере тачност овог древног теста.
Они су експериментално установили да ниједно семе неће проклијати ако се зрна житарица навлаже урином мушкарца или жене која није у другом стању. Тест је био позитиван за 70% жена, код којих је претходно недвосмислено утврђена трудноћа. Другим речима, тест је био нетачан у 30% случајева. Кад је у питању одређивање пола детета, научници су установили да тест није валидан, јер је показивао да су шансе за добијање мушког односно женског детета једнаке. Међутим, тест се, управо због своје једноставности и доступности свих неопходних састојака, вековима одржао не само у Египту већ и широм Европе. Утврђивање трудноће, али и чињенице да жена може обезбедити потомство одувек је играло важну, чак и пресудну, улогу у људској историји.
Основни састојци рецепта за утврђивање трудноће са краја бронзаног доба – двозрна пшеница и јечам, представљају и једне од главних ратарских култура пре 3.250 година.
Двозрна пшеница је била једна од главних житарица на Балканском полуострву у неолиту и потом у бакарном добу. Њени остаци су пронађени на свим археолошким локалитетима у Војводини. Угљенисана зрна ове пшенице су пронађена и у археолошким слојевима на Петроварадинској тврђави. Међутим, од почетка бронзаног доба (око 2000. г. п. н. е.) сејана је на све мањим површинама, тако да је крајем бронзаног доба (око 950 г. п. н. е.) постала главна „другоразредна“ житарица. Тај статус није мењала током праисторије. Касније је, као и једнозрна пшеница, подлегла притиску обичне, меке пшенице. Ипак, она се и данас може наћи на њивама у неким брдовитим крајевима Европе.
Двозрна пшеница не подноси мразеве. Све до 19. века се узгајала као пролећни (јари) усев. Име је добила по томе што се у њеним класићима налазе по два зрна, које чврсто обавија плева. Уврежено је мишљење да је боље кувати зрно ове пшенице него правити хлеб од њеног брашна. Двозрна пшеница се кува као пиринач и користи као додатак супама. Данас поуздано знамо да су током средњег бронзаног доба становници праисторијског насеља Феудвар код Мошорина правили пиво од двозрне пшенице. Можда најбољи опис тог пива даје Томас Ман у делу „Јосиф и његова браћа“: Када је вечера била обављена, Лавран наложи да се за њега и госта донесе опојно пиће. Абдхеба довуче једну мешину са преврелим пивом од двозрне пшенице, па кад су њиме била напуњена два врча, из којих су вириле две сламке, пошто је горе пливало пуно зрневља…
Праисторијски тест за утврђивање трудноће / тест за утврђивање пола детета)
Упутство за употребу:
- Зрна двозрне пшенице* (кесица са розим срцетом) и јечма (кесица са плавим троуглом) „плитко“ посејте у саксију; двозрну пшеницу посејте у земљу са оне стране саксије која је означена розим срцетом, а јечам са оне која је означена плавим труглом („срце на срце, троугао на троугао“).
- Земљу у саксији сваког јутра „добро навлажите“ урином.
- Поступак понављајте од десет дана до две недеље.
Резултати:
- Ако обе биљке никну – трудни сте (сигурно!).
- Ако прво никне зрно из дела саксије означеног розим срцетом (двозрна пшеница*), добићете девојчицу.
- Ако прво никне зрно из дела саксије означеног плавим троуглом (јечам), добићете дечака.
- Ако знате да сте трудни, а ништа није никло, није проблем (у сличном експерименту изведеном пре више од пола века је праисторијски тест за трудноћу заказао у 30% случајева).
Учествујте у нашем малом експерименту и јавите нам у којој мери се поклапају резултати до којих је дошао ваш гинеколог и резултати праисторијског теста.
Молимо Вас да резултате доставите на е-маил: pedoloska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs.
* Због ограничених количина двозрне пшенице, као замену ћемо користити обичну пшеницу!
Александар Медовић, кустос – археоботаничар
