Стакло постаје део традиционалне сеоске одеће крајем 19. века. Развојем индустрије дугмади и перли у Чешкој и Пољској, накит од стаклених перли и дугмад од стаклене пасте постају приступачни свим друштевним слојевима.
У народним ношњама Војводине крајем 19. века као скуп и импресиван детаљ дугмићи од стаклене пасте су пришивани на свечане женске плишане и сатенске капутиће, женске, а понекад и мушке прслуке.
Каменчићи од разнобојне стаклене пасте крајем 19. века често употпуњују златовез на ношњама, посебно српским у Банату.
Највећу популарност почетком 20. века су имале стаклене коничне перле са „сребрним“ премазом које су ношене у нискама око врата или су биле део украса на невестинским капама.
Разнобојне стаклене перлице прате моду ар-деко стила између два светска рата. Уске огрлице уз врат везене перлицама, плетене манџетне у које су уплетене перлице су биле део свечане ношње жена и мушкараца, нарочито Шокаца, Словака, Румуна.