Петролејске лампе су се појавиле у другој половини 19. века као извор вештачког осветљења. Основни делови петролејских лампи су резервоар и фитиљ, као и стаклени цилиндар који усмерава пламен и штити га од струјања ваздуха. Средишњи део и резервоар ових лампи су најчешће израђивани од стакла и порцелана, као и од метала. Могле су да имају и огледало које је одбијало и појачавало светлост. Петролејске лампе су могле да буду стајаће – стоне, зидне и висеће (лустери).
У периоду када су петролејске лампе улазиле у ширу употребу, дошло је и до технолошких иновација у производњи предмета од стакла које су омогућиле њихову разнолику израду са бројним декоративним техникама.
Лампе које су коришћене на овим просторима произведене су у центрима тадашње Аустроугарске, касније Чехословачке, као и у појединим југословенским центрима током прве половине 20. века.
