Увођење рекламе и економске пропаганде у област економије, дугујемо феномену комерцијализације штампе. Она ће, почевши од друге половине 19. века до појаве електронских медија, остати најмоћније средство маркетинга.
Новинска реклама је већ у 19. веку постала веома озбиљан извор информација, а развој дизајна током 20. века, усавршавање технике штампања, јефтинији материјали, смањени трошкови штампе и увођење фотографије у дизајнирање рекламног материјала су штампаној реклами омогућили да достигне веома високе стандарде.
Војвођанска јавност се, до Првог светског рата, најчешће преко стране штампе упознавала са појединим производима страних фирми. Многи од тих прoизвода присутни су и данас на нашем тржишту (Persil, Nivea, Osram, Nestle, Dr Oetker, Meinl kafai и др.), а прави је куриозитет што неки од њих од настанка до данас, нису уопште, или су само делимично мењали свој дизајн – графички идентитет. Такав је случај са чоколадом milka. Наиме, у часопису Ilustrirte Zeitung из 1914. који се чува у библиотеци Музеја Војводине, налазимо рекламу за ову чоколаду. Она је у боји, а ликовно и графички је дизајнирана тако да је готово идентична данашњој амбалажи за овај производ: у позадини су Алпи, а у подножју пашњак (у поређењу са данашњим дизајном чоколаде, недостају краве), у предњем плану се налази фабрика и назив производа – исписан типом слова који је и данас потпуно исти на амбалажи ове чоколаде.
Историчари маркетинга, као и трговци, привредници и економисти веома добро знају шта значи одржати препознатљивост производа на тржишту као гаранцију њиховог квалитета. Овај пример говори управо у прилог томе да су његов значај препознали произвођачи већ почетком 20. века.
Љубица Отић, музејска саветница
