Током заштитних археолошких истраживања спроведених на Гомолави 2017. године откривен је усамљени гроб бебе из периода бронзаног доба. Изузетно тврда и сува земља учинила је укоп готово неприметним и у великој мери отежавала откривање ових крхких остатака.
Судећи према положају костију, беба је била положена на бок, са главом на западној страни и погледом ка северу. У пределу поред карлице налазила се мала керамичка шоља на основу које знамо да овај гроб припада периоду ватинске културе, што би хронолошки било око 2.000 година пре нове ере. Дршка на шољи била је поломљена па је због тога ова посуда рестаурирана. Присуство овог гробног прилога објашњава се веровањем у загробни свет због чега су са покојницима сахрањивани дарови у храни и пићу.
С обзиром да су антрополошке анализе показале да је у питању беба која је умрла убрзо након рођења, могло би се претпоставити да се у овој посудици налазило млеко. Што се тиче узрока смрти, утврђено је да се на костима налазе трагови инфекције која се развила још у току феталног развоја, на основу чега се може закључити да је болест пренета на бебу са оболеле мајке. У непосредној околини овог гроба откривени су различити укопи из периода бронзаног и гвозденог доба, али ту није било других гробова. Тај податак нам говори да ово новорођенче није било сахрањено на некрополи, већ на слободном простору који се њеној родбини учинио погодним.
Археолошка истраживања су на овом локалитету обављена у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Сремска Митровица и Завичајним музејом Рума, а антрополошка истраживања у сарадњи са Лабораторијом за биоархеолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Овај текст је објављен у каталогу изложбе Завичајног музеја Рума под називом Гомолава – прошлост, садашњост и будућност.
Мр Лидија Баљ, музејски саветник – археолог
