Звечка
У археолошким збиркама Музеја Војводине налази се око 250 предмета од керамике који се могу сврстати у дечије играчке. Најчешћи облици су минијатурне посуде и фигурице животиња и људи, али међу њима има и ритуалних предмета: звечки, алатки за предиво, разних плочица и кугли. Потичу из различитих периода праисторије – од неолита до гвозденог доба – а њихова старост досеже и до 7.000 година.
-
- Животињска фигура са дечијим отисцима прстију
-
- Ован
С обзиром да најчешће верно опонашају предмете из своје околине, ове минијатуре представљају својеврсне гласнике свога доба. Сведоче нам о материјалној култури, занатској вештини, религиозним уверењима, а понекада и о достигнућима за које немамо других доказа (нпр. модели чамца и запреге). Разноврсност облика и врхунска израда појединих примерака навеле су многе археологе да им припишу култну намену, а тек је њихово свеобухватно и детаљно истраживање показало да су то дечије играчке.
-
- Сова
-
- Лутка
Наиме, минијатурни керамички предмети су дуго представљали једну од загонетки прошлости. То су предмети веома малих димензија, који представљају копије различитих предмета уобичајене величине коришћених током праисторије. Приликом њихове анализе, установљено је да су на многима остали сачувани трагови прстију. Они су припадали особама које су ове предмете направилe и настали су приликом њихове израде. На неколико предмета су чак очувани и отисци папиларних линија. Због тога су археолози Музеја Војводине одлучили да се за помоћ обрате стручњацима за отиске прстију МУП-а Нови Сад и затраже њихову стручну експертизу.
Otisak prsta deteta star oko 7.000 godina
Овај несвакидашњи захтев је дочекан са интересовањем, јер се радило о отисцима прстију старим више хиљада година. Форензичари М. Миливојевић и Б. Дошен извршили су вештачење и дошли до фантастичног открића – отисци прстију на једној фигурици, чија се старост процењује на око 7.000 година – били су дечији. Ово откриће је потврдило, до тада слабо прихваћену тезу, да су минијатурни предмети, уствари, праисторијске дечије играчке.
Тако су предмети непознате намене постали предмети од изузетног значаја, јер нам играчке пружају драгоцене информације о животу деце у праисторији. Оне својим обликом опонашају предмете из свога окружења, потврђујући да имитирање живота одраслих представља универзалну дечију игру. Играчке су биле заступљене у свим периодима праисторије, а њихова бројност и разноврсност указују на љубав и пажњу којом су деца била окружена.
Мр Лидија Баљ, музејска саветница – археолошкиња
