Присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији 25. новембра 1918. године

.

Пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године започето је ослобађање Краљевине Србије. У силовитом јуришу српских јунака и савезника поражена је бугарска војска, која је капитулирала 29. септембра, док су немачке и аустроугарске трупе свакодневно гоњене у свим правцима и биле су приморане на узмицање. Последње недеље октобра 1918, године Српска војска је избила на Дрину и Дунав, а 1. новембра ослободила је свој престолни град – Београд. Аустро-угарска војска капитулирала је 3. новембра, а немачка 11. новембра.

Примариjус др Ђура Ж. Јовановић

.

Др Ђура Јовановић је рођен 4. маја 1892. године у Ердевику, као најстарије од шесторо деце мајке Марије и оца Животе. Школовао се у Ердевику, Шиду, Сремским Карловцима, а матурирао је 1911. године у Новом Саду. Као стипендиста Текелијанума студирао је медицину у Будимпешти, а почетком рата био је мобилисан и упућен на фронт у Галицију, где је радио у превијалишту. 

Превијалиште у Галицији, око 1915. године

Ас (AES GRAVE)

.

 

Тежак бронзани ливени новац који је у време Римске Републике заменио aes rude, први облик платежног средства код Римљана, чије име је означавало необрађене комаде бронзе, неправилних облика и различите тежине, без ликова код којих је била важна само тежина. Појава aes grave била је велики напредак у развоју римског новца, који је представљао ливен округли новац са ликом на обе стране.

Уз музику је увек било све лепше – сећање на Новосадско српско занатлијско певачко друштво „Невен“

.

Поводом обележавања 25. годишњице оснивања, Српско занатлијско певачко друштво „Невен“ штампало је Споменицу о прослави 25-годишњице и освећење друштвене заставе Новосадског српског занатлиског певачког друштва "Невен"-а : 1900-1925, која се чува и у збирци Музеја Војводине.

Музичко стваралаштво у Војводини већ од првих деценија 19. века било је у сталном успону. Шездесетих година су сва већа војвођанска места имала певачка друштва, која су изводила не само црквене песме, већ и композиције домаћих и страних аутора. Они су редовно приређивали концерте, како у свом тако и у осталим градовима Војводине.

Црква као симбол битке на болманском мостобрану

.

У визуелној репрезентацији историјских догађаја понекад се одређени мотив издвоји по својој иконичности и прерасте у јасну метафору самог догађаја. То може бити једна сцена забележена оком камере или карактеристичан детаљ крајолика у којем се догађај одвијао. Несрећним случајем, православна црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у барањском селу Болман постала је метафора за жестоку битку, која се одвијала у самој завршници Другог светског рата на простору Југославије.

Желећи да заустави продор Црвене армије у Немачку, Врховна команда Трећег Рајха је планирала велику контраофанзиву на простору Панонске низије, познату под називом „Пролећно буђење“. Почетком марта 1945. Немачка је покренула велику војну силу, а део плана је подразумевао заузимање територије Барање, коју су чувале војвођанске бригаде III Армије НОВЈ. У првом налету, од 5. до 10. марта, јединице Вермахт-а су успеле да пређу у Барању и успоставе мостобран на левој обали Драве. Након што је Црвена Армија сузбила немачки продор на осталим деловима фронта, послала је помоћ у Барању. Заједничким напорима, Црвена Армија, Бугарска армија и Народноослободилачка војска Југославије су успели, од 16. до 21. марта, да потисну немачкe трупе на десну обалу Драве. Југословенске јединице су преузеле иницијативу и након ове победе и пробоја Сремског фронта наставиле незадрживи поход до коначног ослобођења Југославије.

План немачке операције „Пролећно буђење“

Марија ЈОВАНОВИЋ – још једна од седам жена посланица на Великој народној скупштини 1918.

.

Марија Јовановић рођена је у Бегечу у земљопоседничкој породици Бораковића. Српску народну-вероисповедну школу завршила је у родном месту. Школовање је наставила у Новом Саду. Приватно је похађала часове клавира.

Васпитана у православној вери и националном духу, била је приложница Српске  православне цркве и народна добротворка, која је помагала сиромашну децу и женска добротворна друштва. Била је жена ванредне лепоте и трипут се удавала: за Николу Стојаковића у Бачкој Паланци, Васу Радосављевића, земљопоседника из Томашевца и Каменка Јовановића, штампара и издавача из Панчева.

Катица Рајчић – једна од првих жена која је гласала

.

Катица Рајчић рођена је у Маријатерезиополису (Суботици) 1889, у угледној буњевачкој породици. Основну и средњу школу завршила је у родном граду, а школовање је наставила у Бечу, где је била чланица Академске омладине.