Римска божанства на гемама

.

Srebrni prsten sa gemom i predstavom Merkura, okolina Šida, II–III vek

Примерци накита са представама римских божанстава одражавају сложени религијски систем старих Римљана. Ликови богова и симболи који су за Римљане имали посебно значење, урезивани су на различите врсте полудрагог и драгог камења – геме. Геме су могле бити уметнуте у оквир неког прстена, привеска и сл., чинећи тај накит изузетно драгоценим. Познато је да су првобитно служиле као печати који су, утиснути у восак или глину, коришћени за оверавање докумената, писама и вредне робе.

Евген Думча (1838-1917) - Први градоначелник Сентандреје

.

Предмети у збирци Срби у Угарској груписани су око појединих личности. Једна таква драгоцена група музеалија односи се на велику и славну личност првог градоначелника Сентандреје – Евгена Думче, великог српског добротвора и родољуба. Истакнуто место заузима његова портретна фотографија, на којој је снимљен у млађим годинама, у седећем положају. Евген Думча има кратку косу и мале бркове. Одевен је у белу кошуљу са тамном краватом, док су прслук и сако у једној боји, а панталоне у другој, и то светлије нијансе. Капут је раскопчан, а од накита се види сат са ланцем на прслуку и прстен на десној руци.

Накит као новац

.

Златни накит из римског доба, 2–5. век

Накит и новац су увек били уско повезани. Племенити метали коришћени су као средство размене, па је и накит израђен од сребра и злата у тешким временима могао да послужи на исти начин. Сведоци смо постојања многобројних залагаоница, где људи и данас продају златни накит, док се истовремено у културама Азије и Средњег истока, куповина скупоценог накита сматра добром инвестицијом.

Музеј као место сусрета

.

Започета је израда платформе која повезује школе и музеје. Реализацијом још једног пројекта дигитализације, под покровитељством Министарства културе и информисања републике Србије, биће представљени музејски садржаји, прилагођени школском градиву 1. до 5. разреда основне школе. Кроз приче о музејским предметима, кустоси и музејски педагози ће у сарадњи са наставницима и учитељима обрађивати различите наставне јединице.

Музеј Војводине ће послужити као пример како је могуће допринети модернизацији једне музејске установе кроз дигиталну интерпретацију садржаја уз коришћење различитих формата.

Епиграфски споменици Музеја Војводине

.

 

Memento mori...

 Колико пута сте прошли поред споменика – скулптуре, бисте на постаменту, летимично га погледавши, помисливши: следећи пут ћу застати да видим о чему се ради­? Око нас је мноштво споменика, који су ту да нас на нешто подсете, да нам нешто саопште... само, шта? Свакодневно се бавимо живим људима, углавном даљима или потпуним незнанцима... Имају ли нас чему научити људи којих одавно више нема, о којима немушто причају испрани каменови, који мирно стоје ишчекујући да их приметимо?

Фибуле кроз простор и време

.

Позлаћена фибула са шарнирским механизмом, Хртковци, IV–III век п. н. е.

Систематским археолошким истраживањем добија се много података на основу којих је могуће реконструисати живот неке заједнице у прошлости. У том смислу, накит може да буде значајан показатељ, који помаже да боље разумемо различите културе и њихове обичаје, укус и идентитет појединца, његову сталешку или етничку припадност.