Војвођански Срби – добровољци у Првом светском рату

.

 

 Званично основана 29. априла 1916. године у руском граду Одеси на Црном мору, Прва српска добровољачка дивизија је на свом врхунцу бројала око 17.000 људи. Једна од чета у коју су распоређени добровољци из Баната, Бачке, Барање и Срема носила је назив „војвођанска“ чета. Само у првом пуку дивизије, било је распоређено 1.256 добровољаца из Војводине, а уочи битке на Добруџи њихов број се попео на 6.225 људи.

        Цар Николај II врши смотру Прве српске добровољачке дивизије

 Командни кадар дивизије чинили су официри српске војске са Крфа на челу са командантом пуковником Стеваном Хаџићем. Добровољачки официри, бивши руски ратни заробљеници, командовали су дивизијским четама. Упркос напорима да се дивизија првенствено искористи за потребе српске војске на Солуну, она је званично ушла у састав 47. корпуса руске царске војске, што је одредило њену намену и судбину.

Римски медаљон

.

 

           

 Године 1978. откупљен је за Музеј Војводине сребрни медаљон римског цара Константина II (337–340), сина Константина Великог, кован у ковници Сисцији (Siscia), вероватно, судећи према аналогијама сличних медаљона, пред сам почетак владавине 336/337. по Христу. Значи, у време док је још био принц, што сведочи титула CAESAR дата на аверсу медаљона.

Стаклена Пандорина кутија

.

 За Збирку савремене уметности Музеја Војводине откупљена је скулптура од стакла, рад новосадске уметнице Мирјане Благојев под називом Пандорина кутија. Откуп је реализован средствима добијеним на Конкурсу Републичког Министарства културе и информисања 2015. године.

„Тандара-броћ“ у урбаном насељу из времена Филипа и Александра Великог на југу Србије

.

 

 Сви знају за израз „тандара-броћ“. Данас се тумачи као бесмислица, глупост, или којештарија. Али, далеко од тога да су угљенисани делови плодова броћа (Rubia tinctorum L.), пронађени на археолошком налазишту Кале-Кршевица код Бујановца у слоју који потиче из 4/3. века пре нове ере, бесмислени. Броћ, односно бојаџиска трава, или како је код нас још називају бојаџија, а неретко и црвенило се у то време највероватније користила као бојадисер за вуну. Наиме, археолошки налази указују на веома развијену ткачку делатност, а археозоолошки на узгој оваца на овом локалитету. Овај град је неговао интензивне трговачке везе са Егејом.

Портрет баронице Еуфимије Јовић, добротворке и задужбинарке

.

 Портрет, као самостална ликовна форма, појављује се у српском сликарству у XVIII веку, а нарочито ће постати популаран међу грађанством у ХIX веку када оно преузме водећу улогу у економском и културном развоју. Путем портрета појединац је желео да остави сведочанство о својој улози и статусу у друштву, а уметници су ликовним средствима исказивали одређена значења о портретисаном. Употребом различитих иконографских решења и симболичних атрибута развиће се и различите врсте портрета: меморијални, парадни, идеализовани, алегоријски итд.

Петар Матић – Дуле: Век за хероја

.

 Једно од најистакнутијих одличја у СФРЈ био је Орден народног хероја, додељиван за исказивање ванредне храбрости у току Народноослободилачке борбе (НОБ). Додељено је око 1.400 ових одличја, а многа су додељена тек постхумно, најхрабријим партизанским борцима и револуционарима. Последњи живи Народни херој Петар Матић – Дуле из Ирига данас слави свој 100. рођендан.

Медицинска музејска збирка – Пастеров завод, депанданс Музеја Војводине

.

 Пастеров завод у Новом Саду основан 1921. године, републичка референтна установа за беснило, проглашен је заштићеним спомеником културе 2001. године. Комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи између зграда, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године.