Посуда облика чизме

.

0
0
0
s2sdefault

Нађена је код Турије, приликом ископа земље за градњу моста на Великом бачком каналу 1967. године. Потпуно је очувана, осим мале тракасте дршке. Дно показује да се ради о чизмици за десну ногу.

Како је нађена случајно, немамо контекст који би јасно дефинисао њену функцију. Да ли је из стамбеног објекта, гроба или је везана за остатак неког ритуала?

Oбод је димензија 6,2 x 5,9 цм, стопа 14,5 x 5,4 цм, а висина 10,1 цм.

Посуде које стоје на представи људског стопала потичу још из неолита. Налаз из Турије припада једноставном типу, који највише подсећа на чизмицу. Овакав тип се јавља у средњем неолиту и траје до краја бронзаног доба. Могле су се користити како за изливање, тако и за испијање течности. Током касног бронзаног доба јављају се на ширем простору средње и југоисточне Европе, и потичу из гробова. Највећи број посуда потиче из некрополе Бекашмеђер код Будимпеште. У 19 гробова откривене су 22 посуде. Стопе посуда већином имају облик десног (14), а само 6 левог стопала. Врх стопе је у 11 случајева пробушен. Пробушени врх наглашава симболичку вредност, јер су неупотребљиве при свакодневним кућним активностима. Истиче се њихов значај у култу, због посебног облика, који је у функцији везаној за течност. У гробовима са оваквим посудама су и други неуобичајени прилози и појаве, вероватно везане за посебне прилике, особеност и значај покојника.

Нa територији јужне Бачке у ово време присутна је кaсна белегишка (Белегиш-Бобда) култура, која траје од 1100‒900. година п.н.е. Заједно са посудом-чизмицом Музеју је предана и шоља каква се налази на белегишким некрополама Кручени и Бобда. Нађени бронзани предмети припадају 12. веку п.н.е.

Украшавање одражава припадност одређеном временско-културном комплексу. Употреба и узрок израде овог типа посуђа нису објашњени. Налази правих примерака обуће не показују исти начин украса као на посуђу. Додуше, нађени примерци обуће типолошки не одговарају керамичким облицима.

Стопало означава понизност, подређеност, ношење и уздизање. Пореди се и са статусом, основом, пошто стопало држи тело. Оно је веза са самом земљом, тлом. Богови са једном ногом симболизују нестабилну природу ватре, као и лунарно. Стопало је и симбол власти, поглавице и краља. Ципела је симбол путника, симболизује и власничко право (Хермес поседује земљу на којој стоји). Као погребни знак, ципела поред покојника показује да више не може да хода. Са друге стране симболише почетак новог путовања. Обућа је симболички повезана са стопалом и дели заједничке карактеристике, означава и однос тела и земље.

Шоља и пехар су женски симболи отворености и пасивности. Симболизују обиље, животни напитак и бесмртност. У светковинама иницијације појављује се и симбол свете чаше. Шоља постављена на неки сталак означава особу која себе нуди у службу небеса, и за узврат одозго прима милост и обиље. Симболизам пехара везан је уз симболизам течности коју садржи.

На основу симболике шоље и стопала, ову посуду тумачимо као шољу на сталку (стопалу), која представља особу која жртвује течност. Посуда представља жртвени инструмент коришћен у култним радњама посвећеним небеским (соларним и лунарним) божанствима.

Јован Коледин, музејски саветник – археолог