На данашњи дан рођен је Михајло Идворски Пупин

.

0
0
0
s2sdefault

Портрет М. И. Пупина, рад Уроша Предића, 1919.

(9. октобар 1854 – 12. март 1935)

Kао и сваког 9. октобра, са поносом и посебним емоцијама сећамо се великог научника, хуманисте, добротвора и пре свега, великог родољуба – Михајла И. Пупина. На тај дан, пре тачно 166 година (1854), родио се он, један  од најзначајнијих светских научника и проналазача с краја 19. и почетка 20. века, одрастао на пространим банатским пашњацима, у земљи коју је бескрајно волео, све до своје смрти.

Родна кућа Михајла И. Пупина, у Идвору

Иако је Пупин кроз своје дело и велики број изума, стално присутан у готово свим сферама живота, чини се да о њему никада није све речено. Бројне су публикације како стручног, тако и популарног карактера, које презентују његов животни пут и каријеру великог научника, педагога, добротвора и хуманисте. Али, богата Пупинова биографија још увек је изазов за поједине истраживаче.

Михајлo И. Пупин са Албертом Ајнштајном

На данашњи дан, још једном ћемо најширој јавности указати на две битне чињенице у вези са Пупиновом биографијом. Наиме, у бројној литератури се често наводе различити датуми његовог рођења, као што су 27. септембар, 4. и 8. октобар 1858. године. Због тога је на симпозијуму организованом поводом 125. годишњице његовог рођења (1979), разматрано и ово питање. Било је више претпоставки о томе зашто је дошло до поменутих грешака, а једна од њих приписује се тадашањем идворском пароху, Адаму Дудварском. Он је приликом исписивања крштенице, потребне Пупину због венчања са Саром Катарином Џексон, у Лондону 1888, уместо датума рођења, уписао датум Пупиновог крштења, а то је по јулијанском календару био 4. октобар. Што се тиче године рођења, исти парох је уместо 1854. уписао 1858. годину и то највероватније је махинално написао 1858. због текуће, 1888. године. Друго веома важно питање, које је расветлио поменути симпозијум, јесте Пупиново име. Пошто је дотадашња литература користила две варијанте његовог имена – Михаило и Михајло, одлучено је да се од тог тренутка користи искључиво име - Михајло. Наведене грешке у Пупиновој биографији, данас се могу наћи само у старијој литерутури, објављеној пре 1979. године.

Једна од свега две постојеће фотографије са Пупинове сахране.

На данашњи дан, нећемо по ко зна који пут набрајати Пупинове патенте, његове заслуге као добротвора, педагога и хуманисте, него ћемо се подсетити неколико мудрих мисли из његове аутобиографије Са пашњака до научењака. Нека оне буду порука и поука младим нараштајима о којима се толико старао.

  • За човека који, се одлучи да сам себи крчи пут ка самосталном животу, није никаква несрећа бити без новца, само ако има у себи довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.
  • Нисам ја дошао у Америку као печалбар, да зарадим паре. Ја сам пошао за знањем, а знање ми је донело имање, а не обратно. Имање је дошло као нешто споредно. Ја сам најпре искао царство царства небеснаго, по Јеванђељу, а остало све што имам дошло је уз то.
  • Само трозвучје истине, доброте и лепоте уноси мир у душу човечију.
  • Наука, идући својим стазама, треба да открива не само истину, него и да узгаја у човеку све оно што је лепо и добро.
  • Проналасци старе и на њих се надовезују нови и како су то дела стваралачког духа смртних људи и они су смртни. Али закони по којима се крећу звезде и планете, и по којима су се одувек кретале, нису променљиви; ти закони не старе па су, према томе, бесмртни, они су део „вечне истине“.
  • Тешко је обичним речима описати једну нову замисао, а да она не буде протумачена на разне начине. Онај који дође до тог новог појма, обично има више муке с тим да увиди зашто га свет не разуме, него са проналажењем те нове истине.
  • Изузетни људи стварају изузетна дела, али судбина једног народа није одређена пролазним деловањем једнога, или чак неколицине људи, већ неодољивом снагом традиције тога народа.
  • Ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности.
Прво издање Пупинове аутобиографије

Судећи по његовим делима, Пупин је био заиста срећан човек.

Нобеловац Исидор Раби, један од Пупинових ученика, овако се сећао свога професора: „Имао је изузетну енергију, а када су му, под старе дане, отказале ноге, на Колумбија колеџу, у зиду, пробили су посебна врата за њега, јер је Пупин захтевао да му се омогући да у колицима долази да држи предавања и да ради у лабораторији. Прилазио је младежи, и уопште свему, на позитиван начин... и они су њему долазили...“

Љубица Отић, историчарка - музејска саветница