Катица Рајчић – једна од првих жена која је гласала

.

0
0
0
s2sdefault

Катица Рајчић рођена је у Маријатерезиополису (Суботици) 1889, у угледној буњевачкој породици. Основну и средњу школу завршила је у родном граду, а школовање је наставила у Бечу, где је била чланица Академске омладине.

Родољубиво и слободарски васпитана, бавила се друштвено-добротворним радом и била је активна чланица више друштава који су својим деловањем унапређивали друштвену и културну климу у Суботици. Ова национална друштва била су брана националном однарођавању и асимилацији, која је крајем 19. века узела маха међу Буњевцима на северу Бачко-бодрошке и Брањске жупаније у Угарском делу Хабзбуршке монархије. На тим традиционалним годишњим окупљањима која су организовала буњевачка и српска друштва као што су добротворне женске задруге, певачка друштава и читаоница, Буњевци и Срби долазили у госте једни другима и јачали везе и међусобно поверење. Како је Катица поседовала ванредни певачки таленат, готово да није било друштвеног догађаја у Суботици почетком 19. века на којима не би учестовала са изворним буњевачким и српским песамама. Била је активни члан Пучке касине (осн. 1878) у певачкој секцији. Редовно је наступала на годишњицу Друштва која се одржавала на Марин дан.

Када је у Суботици крајем 1918. године почео да се обнавља политички живот и основан Буњевачко-српски народни одбор 10. 11. 1918. и Катица, као права родољупка, је узела учешћа у његовом раду. Отуда је била на збору који је организовао БСНО ради избора посланика за предстојећу скупштину и била је једна од пет суботичких жена међу 75 изабраних суботичких посланика. Сутрадан (25. 11. 1918), возом је отпутовала на Народну скупштину Срба, Буњеваца и осталих Словена у Нови Сад, где је изгласано отцепљење Бачке, Барање и Баната од Угарске и њихово присаједињење Краљевини Србији. 

После Првог светског рата, ослобођења и присаједињења војвођанских области  Краљевини Србији, а потом и широј југословенској заједници Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. године Краљевини Југославији) и даље је са великим жаром учествовала у културном животу. Тако је заједно са суботичким Буњевкама учествовала на чувеном Словенском балу у Београду 1938. године, чији је домаћин била краљица Марија Карађорђевић. Том приликом Буњевке су краљици поклониле раскошну буњевачку ношњу од лионске свиле, коју је краљица, у њихову част, и обукла те вечери. На двор Карађорђевића била је често позивана, и тим је приликама више пута певала буњевачке и српске народне песме. 

Била је удата за познатог суботичког банкара Александра Шандора Рајчића, директора Грађанске банке, који је баш као и она, био буњевачки национални делатник, члан Буњевачко-српског народног одбора и посланик на Великој народној скупштини у Новом Саду. Упокојила се 1967. године и сахрањена је на католичком гробљу у Суботици.

Музеј Војводине, односно његово одељење Музеј Присаједињења 1918, у својој збирци Портрети знаменитих личности 1918, чува портрет Катице Рајчић. Овај портрет, изведен у техници уља на платну рад је академског сликара Ђорђа Секулића.

Зоран ВЕЉАНОВИЋ, архивски саветник и кустос–историчар