Црква као симбол битке на болманском мостобрану

.

0
0
0
s2sdefault

У визуелној репрезентацији историјских догађаја понекад се одређени мотив издвоји по својој иконичности и прерасте у јасну метафору самог догађаја. То може бити једна сцена забележена оком камере или карактеристичан детаљ крајолика у којем се догађај одвијао. Несрећним случајем, православна црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у барањском селу Болман постала је метафора за жестоку битку, која се одвијала у самој завршници Другог светског рата на простору Југославије.

Желећи да заустави продор Црвене армије у Немачку, Врховна команда Трећег Рајха је планирала велику контраофанзиву на простору Панонске низије, познату под називом „Пролећно буђење“. Почетком марта 1945. Немачка је покренула велику војну силу, а део плана је подразумевао заузимање територије Барање, коју су чувале војвођанске бригаде III Армије НОВЈ. У првом налету, од 5. до 10. марта, јединице Вермахт-а су успеле да пређу у Барању и успоставе мостобран на левој обали Драве. Након што је Црвена Армија сузбила немачки продор на осталим деловима фронта, послала је помоћ у Барању. Заједничким напорима, Црвена Армија, Бугарска армија и Народноослободилачка војска Југославије су успели, од 16. до 21. марта, да потисну немачкe трупе на десну обалу Драве. Југословенске јединице су преузеле иницијативу и након ове победе и пробоја Сремског фронта наставиле незадрживи поход до коначног ослобођења Југославије.

План немачке операције „Пролећно буђење“

Током ове битке главне борбе су вођене у Болману, као најистуренијем месту немачког мостобрана. Како је торањ болманске цркве био највиша тачка у овом равничарском пределу, претворен је у немачку извидницу и смртносно митраљеско гнездо. Услед дејстава тешке артиљерије и совјетских „каћуша“ црквени торањ је био разрушен, а његов аветињски изглед отеловљавао је суровост и жестину борбе вођене за ово мало барањско место.

Изглед болманске цркве марта 1945. године (МВ, Одељење савремене историје - ОСИ,
Збирка фотографија, инв. бр. 3989-5)

Унутрашњост цркве након ослобођења Болмана (МВ, ОСИ, Збирка фотографија, инв. бр. 3989-2)

Разрушени Болман марта 1945. године (МВ, ОСИ, Збирка фотографија, инв. бр. 3989-3)

Посредством радова бројних уметника из Одељења агитпроп-а III Армије, насталих у току саме битке или у каснијем периоду, пејзаж разрушеног села са уништеном црквом постао је асоцијација за Болманску битку.

Цртеж оловком Јована Витомирова, борца III армије из 1945. године
(МВ, Одељење старије и културне историје – ОСКИ,
Збирка савремене уметности, инв. бр. 78)
Непознати аутор, Порушена црква у Болману, туш на хартији, 1945. година
(МВ, ОСКИ, Збирка савремене уметности, инв. бр. 124)
Лимена инсталација на зиду „Борба за Болман“ - са сталне поставке Музеја Војводине (Дунавска 37), рађена према линорезу Мартина Соларжика
Илустрација Болманске битке из првог броја
„Илустрованог ударника“ – пропагандног листа III армије
(МВ, ОСИ, Збирка штампе, инв. бр. 624)

Црква св. апостола Петра и Павла подигнута је 1775. године, а осветио ју је будимски епископ Софроније Кириловић 1777. Изграђена је у каснобарокном стилу, са торњем висине 14 метара. Током Болманске битке поред торња, потпуно је страдао иконостас и црквена архива. Црква је обновљена 1962. године, а у ратним дејствима 1992. била је још једном оштећена. Наредне године поново је обновљена под надзором конзерватора Секретаријата друштвених делатности српске области Славонија, Барања и западни Срем. Данас се у цркви налази иконостас пренет из капеле новосадског затвора – рад Аце Чегурског из 1940. године.[1]

Садашњи изглед цркве Св. Апостола Петра и Павла у Болману
(аутор фотографије Љубомир Дамјановић; извор: Википедија)

Војислав Мартинов, кустос – историчар

 

[1] Н. Милетић-Станић, Православне цркве у Барањи, Нови Сад, 1999, стр. 44-48.