Бадњи дан

.

0
0
0
s2sdefault

Божићни обичаји у Војводини су изузетно разнолики. Основни симболи овог празника су у већини крајева исти, али је на постојање бројних разлика утицала чињеница да су ове области одувек биле насељаване становништвом из разних крајева, у старијој и новијој историји, као и заједнички живот различитих етничких и верских заједница на једном простору.

Бадњи дан је обележен припремама за Божић, али и за свечану породичну вечеру. Пре вечере, домаћин или домаћица су свечано уносили сламу, уз симболично квоцање и пијукање деце. Слама се прво простирала по столу – унакрст, а затим се покривала врећом и столњаком. Слама се простирала по читавој просторији, а увече се и спавало на њој. Раније се на Бадње вече јело на поду – на слами.

Осим божићне сламе, у српским породицама на бадње јутро је припреман и бадњак – младо храстово дрво, храстов пањ или цепаница. Он се секао на бадње јутро – секао га је домаћин у шуми, и доносио, односно довозио кући. Доносиоца је домаћица посипала пшеницом. Бадњаку је поклањана велика пажња. У неким местима му је намењиван по део сваког јела од вечере на Бадње вече, а налагао се на ватру после вечере. Део бадњака који није прегорео чувао се до Нове године. Бадњак је гашен вином, а његов пепео је остављан под воћке. У неким сремским селима (Беркасово, Белегиш) забележено је да се на Бадње јутро секло онолико бадњака колико има мушкараца у кући, што је слично са обичајима у неким крајевима Црне Горе. У данашње време је чест колективни одлазак у шуму по бадњак, као и његово паљење у црквеној порти.

Вечера је свечано почињала уношењем бадњака или сламе у кућу. На столу је за време вечере стајао тањирић са озеленелом пшеницом, посејаном на дан Свете Варваре, у чијој средини се палила свећа или кандило. Пре вечере, пшеница је подшишана и око ње је везивана трака црвене боје или тробојка.

Храна има посебан значај на Бадње вече, иако је тога дана још увек пост. Била су обавезна посна јела: ораси, мед, суво воће – шљиве, грожђе, јабуке, крушке, али је често припремана и риба на пиринчу. Била су распрострањена веровања да на трпези за Бадње вече треба да буде одређен број јела, обично седам или девет.

Велики божићни колач се припрема у Војводини на Бадњи дан код Срба, Русина, Шокаца, Буњеваца, Румуна. Он је већих димензија, одгоре украшен фигурицама од теста, утиснутим печатима – поскурницима, орасима, босиљком, црвеним концем. Стајао је у ситу или у некој већој посуди на трпези или на столици. У сито је прво стављано зрневље разних житарица, новац, суво воће и три јабуке, а преко њих је постављан колач. Нису га јели на Бадње вече, него на Божић, а у неким породицама тек касније, за Мали Божић (Нову годину). За Бадње вече се најчешће јео колач „здравље”. У многим местима је било уобичајено да се после вечере не спрема сто, али је прибор за јело сакупљан, пазећи да сви делови коришћеног прибора буду скупљени и умотани у неки лепши пешкирић или увезани сламом са трпезе.

После вечере, а пре одласка у цркву, деца су ишла да коринђају. Коринђаши су у неким местима били маскирани. За то су добијала воће, суво воће, слаткише, а у кућама рођака још и новац. Будући да се на Бадње вече бди, не спава, све је обележено ишчекивањем великог празника којим се обележава Христово рођење.

Др Татјана Бугарски