СРЕЋНА СЛАВА! Славске честитке из збирке Музеја Војводине

.

0
0
0
s2sdefault

Славска честитка
Издавач: Књижара Св. Ф. Огњановића
Нови Сад, 1917.

Појава ансихтскарти у грађанском друштви крајем 19. века била је велика новину у начину комуникације. Друштвена и комуникацијска улога честитки довела је до њиховог издвајања из анзихтскарти. Развој и популарност честитки утицали су на појаву мноштва тема и мотива. Друштвена потреба је диктирала нове подврсте честитки: новогодишње, божићне, ускршње, рођенданске, именданске, љубавне, славске и др.

Славска честитка
Издавач: Милан Ивковић
Нови Сад, 1914.

Препознавши значај ових анзихтскарти, које су заузимале важно место у грађанском друштву, издавачи су веома брзо реаговали на нове потребе грађанства. Мноштво тема, подтема и симбола утицало је на стварање посебне иконографије честитки и развој визуелних кодова комуникације. Визуелни део честитке је својом симболиком допуњавао текстуалну поруку са полеђине. Издавачи су реаговали тако што су ангажовали уметнике у креирању мотива за честитке. Свака тема представљена је мноштвом различитих симбола везаних за одређене празнике и пригоде. Добро одабрана иконографија и симболика честитки с краја 19. и почетка 20. века изазивала је дивљење и утицала на њихову веома велику популарност. Визуелни део честитки се кроз историју прилагођавао друштвеним потребама.

Славске честитке

Крсна слава је древни српски народни обичај везан за прославу свеца заштитника дома. Прослава крсне славе утицала је и на појаву пригодних честитки. Славске честитке биле су популарне до Другог светског рата, да би се поново јавиле крајем 20. века. На њима је увек приказан лик и име свеца заштитника дома, а често је и одштампан ћирилични натпис Срећна слава!

Славска честитка
Издавач: Модерна књижарница Константина Ђ. Чавића
Нови Сад, 1918.

Свеци који се јављају на честиткама, а чувају у Музеју Војводине су: свети Никола, свети Јован, свети арханђел Михајло, свети Георгије, свети Стефан, свети Димитрије, свети Пантелејмон и др. Сви су приказани са сјајним ореолом.

Као племенити метал, злато се у скоро свим старим културама доводило у везу са Сунцем. У православном свету се сматра симболом небеске светлости и савршенства, што се може закључити и по златној подлози православних икона. Отуда се златна боја често јавља на славским честиткама.

Славска честитка
Издавач: Уметнички завод Графика
Нови Сад, 1923.

Поздравни текст на полеђини је у функцији честитке поводом прославе одређене крсне славе, упућене  не само члановима породице, него и рођацима, кумовима и пријатељима. Свако честитање значило је изражавање жеље за благостањем, срећом и успехом поводом овако свечаног празника у једној породици. Поруком у форми честитке примаоцу је указана пажња, поштовање и част. Кроз поздравне текстове и поруке првих деценија 20. века често је провејавао веома близак, нежан однос између чланова породице, као и однос пун поштовања. Према неким истраживачима, благослов у традицијској култури представља вербалну формулу којом се на поетски, свечан и узвишен начин жели одагнати зло од драге или поштоване особе, односно призвати срећа  и благостање.

Милкица Поповић, музејски саветник