Филмска звезда из музејског парка – тенк „Шерман“ М4А3Е4

.

0
0
0
s2sdefault
Тенк „Шерман“ М4А3Е4, Збирка оружја и војне опреме,
Одељење савремене историје, Музеј Војводине.
Фотографија: Александар Бошковић

У једном периоду „хладног рата“ Југословенска народна армија била је једина војска у свету која је у наоружању имала и совјетско оружје и војну опрему, и оружје и војну опрему пореклом из држава чланица НАТО-а. Разлог за то био је прекид односа ФНРЈ и земаља тадашњег Информбироа, јуна 1948. ЈНА је од раније, још од 1944, имала у наоружању совјетско оружје и оруђа, a још од раније и извесне контингенте америчког и западноевропског оружја добијеног као војна помоћ. У погледу стрељачког оружја доминирало је, ипак, домаће оружје, у тада још стандардном калибру 7,9 мм Маузер.

Ситуација у којој се тада нашла ФНРЈ довела је до потребе тражења помоћи у артиљеријским оруђима, оклопно-механизованим борбеним средствима и возилима, која је, без обзира на још актуелну „Тршћанску кризу“, могла бити тражена једино од НАТО-а. И та је помоћ, такође без обзира на наведени озбиљни спољнополитички и територијални проблем, и добијена.

Као део те помоћи, Југославији је 1952. испоручено и 599 тенкова „Шерман“ М4А3Е4. Средњи тенкови „Шерман“ били су од 1942. године основно оклопно оружје савезничких трупа, најпре у северној Африци, а касније и на Пацифику (борбе за архипелаг Гвадалканал, Филипине, борбе у Бурми) и у Француској, након искрцавања у Нормандији 2. јуна 1944.

Тенк „Шерман“ у верзији М4А3Е4 дугачак је 5,90, а висок 2,62 метра. Покреће га „Фордов“ бензински мотор ГАА, снаге 450 КС. Тежина у борбеном комплету (са петочланом посадом, муницијом и пуним резервоаром) му је 30.255 тона, а максимална брзина 42 км/ч. Наоружан је топом М3А1 76 мм, противавионским митраљезом „Браунинг“ ХБ2 12,7 мм и противпешадијским митраљезом „Браунинг“ М1919А4 7,62 мм. Посебан адут му је радијус окрета од свега 19 метара, што му је давало предност над јаче наоружаним, али тежим и споријим немачким тенковима.

По фабричком броју, наш тенк је произведен 1944, што говори да је коришћен и током борби у Француској.

Какав је квалитет тих тенкова био, најбоље сведоче речи савезничког команданта у северној Африци, британског фелдмаршала Монтгомерија: „Тек кад смо добили ’Шермане’ почели смо да побеђујемо Ромела“.

Након што су 1969. ови тенкови повучени из наоружања ЈНА, један од њих је из гарнизона у Суботици послат као поклон тадашњем Музеју народне револуције Војводине. Још увек је био комплетан и у возном стању.

Плакат за филм „Клеијеви хероји“.
Наш тенк и холивудске звезде: Тели Савалас,
Доналд Сатерленд, Клинт Иствуд и Дон Риклс

То је омогућило да он наредне, 1970. године добије важну улогу у једним од успешнијих холивудских ратних спектакала тог времена. Југословенска кинематографија била је веома добра и многи страни партнери су радо снимали копродукцијске филмове код нас. Један такав филм био је и „Келијеви хероји“ (Kelly’s Heroes), ратно-антиратна комедија смештена у унутрашњост Француске касног лета 1944.

Не желим да на овом месту износим садржај филма, већ препоручујем да га погледате. А да је вредан пажње, говори податак угледног сајта International Movie Database (IMDb) да је филм „Келијеви хероји“ пети на свету по оствареном чистом приходу.

За снимање овог филма продуцентима је требао један исправан „Шерман“, и они су одабрали наш. Тако се нашао у филму у којем су се, уз Доналда Сатерленда, који је играо командира његове посаде, нашле још неке холивудске легенде, попут Клинта Иствуда (наредник Кели), Телија Саваласа (официр са надимком Велики Џо) и Дона Риклеса (пуковник, командант јединице).

Данас овај нормандијски ветеран представља најмаркантнији предмет Колекције артиљеријских оруђа, изложене већим делом у парку између два објекта Музеја Војводине.

Др Предраг Бајић, виши кустос – историчар