Хероји у време „хладних дана“: спашавање цивила за време рације 1942. године

.

0
0
0
s2sdefault
Лајош Дунафалви са супругом Вилмом

Фотографије су преузете са сајта https://www.delvidekitragedia.hu/

Ко спаси један живот, спасао је цео свет. Талмуд

Рација у Новом Саду и јужној Бачкој током јануара 1942. однела је око 4.000 живота. Трагични салдо би сигурно био много већи да неколицина локалних мађарских и немачких функционера и полицајаца није интервенисала и спасила своје суграђане од сигурне смрти.

У Надаљу су мештане Србе сачували од погрома полицајац Иштван Вираг и председник општине Маћаш Фазекаш. Вираг је убрзо након мађарске окупације Бачке по наговору неколицине надаљских Срба приступио окупационој полицији, да би временом постао шпијун партизанског покрета отпора. Податке о плановима полиције је прослеђивао партизанима, а за њих је радио и Фазекаш који је посећивао партизанске тајне базе и у својој кући примао и скривао илегалце. Када је почетком јануара 1942. отпочела рација, из Чуруга је у Надаљ дошао извесни Цапар који је имао задатак да изазове провокацију која би послужила као изговор за спровођење рације. Фазекаш је наредио Вирагу да по сваку цену спречи Цапарову намеру, па је Вираг целу ноћ провео стражарећи испред куће у којој је Цапар одсео, а ујутро га је ухапсио и спровео у Чуруг. Један од аргумената у спречавању рације је био да у селу живе бројне породице Срба назарена, који из верских разлога нису узимали оружје у руке, те нису ни могли бити припадници покрета отпора. Вираг је 1944. побегао из места и прикључио се партизанима, а за њим је расписана потерница. Многи чланови његове породице су страдали као сарадници и припадници партизанског покрета: стриц и брат од стрица су умрли у Дахауу, а други брат од стрица је остао инвалид као борац Петефи бригаде.

Спровођење рације у Каћу спречио је општински бележник Ендре Хорват, који се доселио у Каћ из Мађарске и био је велики заљубљеник у спорт, а нарочито фудбал. Због тога је имао велики број пријатеља међу каћким Србима, спортистима и фудбалерима. Његову одлуку да се становништво места заштити од репресалија подржао је и председник општине Ђерђ Мајер Ђурика, који је иначе био Немац рођен у Каћу. Захваљујући њиховом енергичном противљењу и општинско руководство је усвојило став да у Каћу нема потребе за спровођењем рације, о чему су обавештене надлежне власти и срески начелник у Тителу. Мајер и Хорват су се уочи ослобођења Бачке 1944. године повукли у Мађарску заједно са већином осталих представника окупационих власти. Њихова послератна судбина је непозната.

Лајош Дунафалви са супругом Вилмом

У Ковиљу је рација планирана за 8. и 9. јануар 1942. године, а на списку за ликвидацију се налазило 200 становника места. Њихову сигурну смрт је спречио Лајош Дунафалви, жандармеријски наредник и командант жандармеријске станице у селу, који је дошао у Ковиљ заједно са супругом Вилмом након окупације Бачке 1941. године. Он је 8. јануара увече дочекао команданта војног одреда, који је био задужен да изврши покољ и у жестокој расправи је успео да га убеди да нема потребе да спроводе рацију, јер су, како је тврдио, мештани мирни и добри људи за чију лојалност у потпуности гарантује. Дунафалви је исте године премештен у Мађарску, а због показане хуманости, из села је испраћен са пажњом и захвалношћу. Дунафалви је контакте и преписку са мештанима Ковиља одржавао све до смрти.

И у Новом Саду је неколицина храбрих појединаца спасила животе читавих породица. Тако је велепоседника Саву Вујића и његову породицу спасао његов домар Иштван Балог, а познатог штампара Арсу Ивковића кућна помоћница Ана Палинкаш.

Колико су сви они ризиковали сведочи судбина учитеља и управника основне школе у Ђурђеву Фрање Еперта. Он је покушао да заустави спровођење рације у овом месту и у први мах је успео да спаси своје комшије и суграђане, али окупациона мађарска војска и жандармерија се ипак вратила у село и прво убила Еперта и његову супругу Фебронију, а затим још двеста двадесет једног становника Ђурђева.

Због херојства показаног током „хладних дана“, касније генерације су се делимично одужиле људима који су спасили више стотина живота. О Дунафалвију су снимљена два документарна филма, Дунафалвијев марш и Частан човек у злогласној униформи, а једна улица у Ковиљу је понела његово име. Ковиљски тамбураш и композитор Васа Јовановић посветио му је композицију Дунафалвијев марш, а његовој супрузи Вилмин танго. Грађани Каћа су поставили спомен-плочу као знак захвалности свим каћким Немцима који су 1942. заштитили и спасили њихове комшије.

Др Александар Хорват, кустос – историча