Карловачки мир (26. јануар 1699) – први округли сто у историји дипломатије

.

0
0
0
s2sdefault

Први пут у историји међународне дипломатије представници зараћених страна сели су за округли сто 1698, у Сремским Карловцима. Резултат тих историјских преговора између сила Свете Алијансе и Турске био је чувени Карловачки мир, којим је окончан Велики бечки рат између Турске и Аустрије, који је трајао 16 година (1683–1699).

Турски пораз 12. септембра 1683. након двомесечне опсаде Беча, представљао је почетак турског узмицања и повлачења према југу и истоку. Претрпевши неуспех у опсади Беча, Турци су морали напустити многе градове у Угарској које су држали још од 16. века. Аустријске снаге су у контра офанзиви надирале таквом брзином да су вести о падању тврђава сустизале једна другу. Ослобођен је Будим (1686), Петроварадин (1687), а затим је аустријска војска заузела и Београд (1688) и спустила се све до Косова. И када се чинило да је османска држава коначно пропала, ратна срећа се нагло окренула и Турска је повратила средишње области Балкана. Очекивана прекретница и заустављање силовитог турског напредовања била је битка код Сланкамена (1691), а нарочито битка код Сенте (1697) где је и одлучена судбина дугогодишњег „бечког рата“. Ови догађаји приморали су Турску да седне за преговарачки сто и одрекне се свог освајачког сна.

Убрзо после пораза код Сенте, почетком 1698. Турска је прихватила да преговара са Аустријом по начелу „колико је ко освојио“. За одржавање мировне конференције одређени су Сремски Карловци. Уз посредовање Енглеске и Холандије, у јесен 1699. отпочели су преговори. У њима су учествовали чланице Свете лиге (Аустрија, Пољска, Венеција и Русија) са једне и Турска са друге стране.

Преговори око склапања мира трајали су седамдесет и два дана, а вођени су у једној дрвеној згради, на брегу изнад Карловаца. Како ни једна делегација не би била привилегована, на згради је начињено четворо врата, тако да сви преговарачи могу у исти мах ући у салу. Из истих разлога, на овом месту је први пут у историји међународне дипломатије употребљен округли сто за преговарање.

Портрети учесника у преговорима око округлог стола

Турску је на преговорима заступао реис ефендија Рами, Аустрију Волфганг Етинген и гроф Шлик, Венецију Карло Руцини, Русију Прокопије Богдановић Возњицин, Пољску Станислав Малаховски, Енглеску милорд Вилијем Пеџет, Холандију Колијере. Портин тумач је био Грк Маврокордато. Пошто се у делегацијама налазило и административно особље, као и послуга, њихов укупан број износио је 150 људи.

Са сатом у руци потписана су та три документа, а затим су отворена четвора врата дворане, према четири стране света, да свако може ући и бити сведок потписане исправе, и да вест о закљученом миру одлети са сва четири ветра у свет. Курири су с њим пожурили у Беч, Енглеску, Пољску и Венецију. Посланици су се међу собом љубили пољупцем мира. Тако је у шест пута по дванаест дана и у три пута по дванаест састанака склопљен мир у Карловцима. (Joseph von Hammer, 1836)

Мир је закључен у понедељак, 26. јануара 1699. године у четврт до 12. Аустрији је припало: део Лике и Кордуна, цела Банија, Славонија, већи део Срема, Бачка као и Угарска са Ердељом. Темишварски Банат омеђен Тисом и Моришем остао је Турској, док је граница даље ишла од ушћа Тисе у Дунав, правом линијом до Митровице и одатле Савом до ушћа у Уну. Венеција је добила већи део Далмације и обални појас у Боки Которској. У Далмацији је повучена демаркациона линија између турског и млетачког поседа.

Карловачким миром Пећка патријаршија је била подељена на два дела. Срби у Аустријском царству су се морали организовати у посебну Карловачку митрополију, која је обухватала све Србе и друге православне у Угарској, Хрватској и Славонији. И поред формалног издвајања, Карловачка митрополија је Пећку патријаршију и даље сматрала својом матицом.

Од Карловачког мира почиње постепено опадање и слабљење Турске и ширење Аустрије, а све се то дешавало на српској етничкој територији. По својим последицама, мир је био један од најпресуднијих догађаја у прошлости Срба. Српски народ који се до тада налазио у једној држави (Турском царству) подељен је новоустановљеном границом на два дела: док је један део остао и даље под Турцима, знатан део нашег народа нашао се под влашћу Аустрије. Од тада, подељени српски народ се различито културно развија и то се наставља током више од 200 година – све до стварања Југославије 1918.

На месту одржавања Карловачког мира сада стоји Капела мира, као симбол и подсетник шта се ту значајно десило. Средствима Карловачког магистрата, Католичке цркве и Бечког двора, 1817. године, на оближњем брду, саграђена је Капела Госпе од мира. Капела има елипсасти облик у знак сећања на округли сто за којим је испреговаран Карловачки мир, као и четири улаза. Када је саграђена, четврти, турски улаз био је зазидан, а касније је ту надограђена просторија са иконостасом, као симбол жеље да се Турци више никада не врате на ове просторе. На фасади Капеле налазе се три часовника, док је четврти, посвећен успомени на турског астролога, смештен у унутрашњости богомоље, чији је свод својевремено био осликан као звездано небо. У дворишту Капеле налази се гроб једине жртве карловачких мировних преговора – венецијанског дипломате који је преминуо од хладноће.

Капела мира подигнута 1817, на месту где је склопљен Карловачки мир 1699. године

Сузана Миловановић, историчар – музејски саветник