Портрет баронице Еуфимије Јовић, добротворке и задужбинарке

.

 Портрет, као самостална ликовна форма, појављује се у српском сликарству у XVIII веку, а нарочито ће постати популаран међу грађанством у ХIX веку када оно преузме водећу улогу у економском и културном развоју. Путем портрета појединац је желео да остави сведочанство о својој улози и статусу у друштву, а уметници су ликовним средствима исказивали одређена значења о портретисаном. Употребом различитих иконографских решења и симболичних атрибута развиће се и различите врсте портрета: меморијални, парадни, идеализовани, алегоријски итд.

Петар Матић – Дуле: Век за хероја

.

 Једно од најистакнутијих одличја у СФРЈ био је Орден народног хероја, додељиван за исказивање ванредне храбрости у току Народноослободилачке борбе (НОБ). Додељено је око 1.400 ових одличја, а многа су додељена тек постхумно, најхрабријим партизанским борцима и револуционарима. Последњи живи Народни херој Петар Матић – Дуле из Ирига данас слави свој 100. рођендан.

Медицинска музејска збирка – Пастеров завод, депанданс Музеја Војводине

.

 Пастеров завод у Новом Саду основан 1921. године, републичка референтна установа за беснило, проглашен је заштићеним спомеником културе 2001. године. Комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи између зграда, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године.

Келтска тетрадрахма (остава Крчедин II)

.

 

  

 Другу половину последњег миленијума пре Христа у западној и средњој Европи обележава млађе гвоздено доба, односно латенска култура, као израз бројних келтских заједница које су у другој половини 4. века пре Христа населиле средње Подунавље и Поморавље. При повратку након пораза у походу на хеленско светилиште Делфе 279. године пре Христа, један део подунавских Келта се трајно населио у Срему. Тако је настала популација чије нам је име познато из античких писаних извора – Скордисци.

Стрип за пивопије

.

 У Збирци савремене уметности Музеја Војводине чувају се и три рада илустратора, аниматора и стрипаџије Милете Поштића настала 2015. године на колонији посвећеној илустрацији и стрипу. Поред љубави према географији и далеким земљама, овог свестраног уметника инспиришу локалне приче, тако да је са великим ентузијазмом прихватио мој позив за учешће на колонији. Инспирацију за циклус ових стрипова пронашао је у свакодневним причама из прошлости овог поднебља. Тема једног стрипа су метле, килограми и вештице, другог узгајање и начин брања хмеља на овим просторима (једна од великих плантажа ове биљке се налазила у Челареву), а трећи је о дудовима којих је некада било свуда по Војводини.

Женске ношње Војводине – основа

.

 

 Основу женске традицијске одеће у Панонској низији и суседним областима до половине 19. века чинила је дуга, широка кошуља преко које су ношени остали одевни предмети. Утицајем модних трендова из градских средина, дуга кошуља се дели на горњи део – кратку кошуљу, и доњу сукњу.

Војвођански Срби – добровољци у Првом светском рату

.

 

 На крају 1914. и током 1915. године Срби аустроуграски држављани, а руски војни заробљеници, нису престајали да се пријављују у добровољце за српску војску. Овакав тренд брзо се ширио, а у првој половини 1916. постао је масован. Све док су Црно море и Дунав били отворени за њихов транспорт, тачније пре уласка Бугарске у рат са Србијом октобра 1915, добровољци су из Русије пристизали у Србију морским и речним путем. Распоређени су у Добровољачки одред мајора Војина Поповића - војводе Вука, од укупно 3.550 војника. Знатан део те снаге чинили су управо Срби из Баната, Бачке, Барање и Срема. Они ће заједно са српском војском проћи албанску голготу, а на Крфу их је априла 1916. године било око 520 добровољаца бивших руских заробљеника.