Божићни обичаји

.

Зимски период је богат обичајима, а у њиховом средишту је Божић. Божићни циклус траје од божићног поста, односно Aдвента до Богојављења.

На дан Свете Варваре (код православних), односно на дан Свете Луције (код католика) негује се обичај да се у тањирић сеје пшеница, која озелени до Божића. Она има посебно место на трпези за Бадње вече и Божић. У средишњем делу тањирића је остављено место за свећу или кандило које гори у овим приликама. Та пшеница је после празника најчешће давана живини или стоци, али је понегде и чувана на посебан начин: уплитана је и пресована у облику сунца, те је на њој чувана посуда са освећеном водом, која је могла да помогне укућанима у невољи. Познати су и други обичаји вршени на овај дан, попут кувања варице – пшенице или пшенице са зрнима других биљака које су узгајане у домаћинству, доласка положајника и других.

Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња у збирци Музеја Војводине

.

У друштвеном животу Војводине, значајно место имале су разне организације и удружења, која су се у великом броју оснивала од друге половине 19. века. Они су имали национални, сталешки, струковни или хуманитарни карактер, а у основи су готово сви имали за циљ – очување националног идентитета. То се пре свега односи на организације које су оснивали припадници мањинских народа у Аустроугарској монархији. Иако су жене крајем 19. века још увек биле на маргинама друштвених збивања, то је време када се све више повећавао и број женских удружења, на простору Војводине, која су све гласније најављивала почетак женског покретa.

Траке за полице

.

Један од најчешћих предмета који су се сачували у нашим кућама, највероватније због димензија, јесте трака за полицу. Можда је ипак сачувана и због тога што нас подсећа на мирис креденца и оставе у маминој или бакиној кући. С обзиром на то да трака за полицу свакако буди емоције у нама, ево неколико података о њима:

Трака за полицу је правоугаоног облика и најчешће је израђена од белог памучног платна индустријске производње. Почеле су да се израђују крајем 19. века, односно када се одустало од отвореног огњишта и када се у кухињи појавио шпорет. Са шпоретом су се појавили нови судови, али и намештај, па наравно и употребни и украсни текстилни предмети. Зато су одмах постале и обавезни део девојачке спреме. Траке из наше Колекције су везене, кукичане и нецане памучним концем. Најзаступљенији је био конац црвене боје, али је заступљен и конац плаве, жуте, зелене, ружичасте, наранџасте, љубичасте и црне боје, као и нијансе ових боја.

Иланџа, око 1910.

Савез сједињених Срба „Слога“

.

Срби исељеници у Сједињеним Америчким Државама су у раздобљу пре Првог светског рата, оснивали своје националне организације као и сви остали народи са простора бивше Југославије. Њиховом организовању, а касније и деловању, велики допринос је дао Михајло И. Пупин, често залажући свој углед и ауторитет који је имао како у научним, тако и политичким круговима САД-а.

Манда Сударевић – још једна од седам жена посланица на Великој народној скупштини 1918.

.

Манда Сударевић рођена је у Маријатерезиополису (Суботици) 1882. године, у угледној буњевачкој породици. Основну и средњу школу завршила је у родном граду. Била је активна чланица Буњевачке касине и Доротворне задруге Буњеваца у Суботици. Имала је узбудљив и плодан живот.

Током Првог светског рата, када је у граду замро сав политички и друштвени живот, учествовала је у прикупљању и организовању помоћи осиромашени народ. Своју мисију није обустављала ни у напетој ситуацији насталој услед војних пораза аустроугарске војске на фронтовима. Храбро је подносила шиканирање од градских чиновника.

Паковање у доба пре пуцкетаве фолије и новинског папира

.

У моје време су се ствари приликом паковања, нпр. тањира и осталог порцеланског инвентара приликом селидби умотавале у старе новине. Међутим, данас скоро и да нема више новина по кућама, као што би Радован III рекао: Шта ће нам новине!? када „вести долазе код нас у кућу“ путем интернета. За паковање се користи куповна пуцкетава фолија коју обожавамо да пуцкамо прстима. Али, како су се чувале ломљиве ствари пре овог изума који фасцинира како младе тако и старије особе? Одговор лежи у слами. Барем је сламе било у изобиљу у панонској равници. Људи су користили сламу миленијумима уназад не само у грађевинарству за покривање, нпр. кућа и штала, већ и у свакодневном животу: од прављења сламарице за спавање до израде плетених посуда. Од ње су се правиле кошнице, па чак и играчке. Од сламе су се плеле чизме за снег. Укратко, слама је представљала универзални материјал за израду скоро свега што је било потребно једном домаћинству.