У друштвеном животу Војводине, значајно место имале су разне организације и удружења, која су се у великом броју оснивала од друге половине 19. века. Они су имали национални, сталешки, струковни или хуманитарни карактер, а у основи су готово сви имали за циљ – очување националног идентитета. То се пре свега односи на организације које су оснивали припадници мањинских народа у Аустроугарској монархији. Иако су жене крајем 19. века још увек биле на маргинама друштвених збивања, то је време када се све више повећавао и број женских удружења, на простору Војводине, која су све гласније најављивала почетак женског покретa.

Један од најчешћих предмета који су се сачували у нашим кућама, највероватније због димензија, јесте трака за полицу. Можда је ипак сачувана и због тога што нас подсећа на мирис креденца и оставе у маминој или бакиној кући. С обзиром на то да трака за полицу свакако буди емоције у нама, ево неколико података о њима:

Трака за полицу је правоугаоног облика и најчешће је израђена од белог памучног платна индустријске производње. Почеле су да се израђују крајем 19. века, односно када се одустало од отвореног огњишта и када се у кухињи појавио шпорет. Са шпоретом су се појавили нови судови, али и намештај, па наравно и употребни и украсни текстилни предмети. Зато су одмах постале и обавезни део девојачке спреме. Траке из наше Колекције су везене, кукичане и нецане памучним концем. Најзаступљенији је био конац црвене боје, али је заступљен и конац плаве, жуте, зелене, ружичасте, наранџасте, љубичасте и црне боје, као и нијансе ових боја.

Иланџа, око 1910.

Драгана Живковић, музејска саветница

Срби исељеници у Сједињеним Америчким Државама су у раздобљу пре Првог светског рата, оснивали своје националне организације као и сви остали народи са простора бивше Југославије. Њиховом организовању, а касније и деловању, велики допринос је дао Михајло И. Пупин, често залажући свој углед и ауторитет који је имао како у научним, тако и политичким круговима САД-а.

Манда Сударевић рођена је у Маријатерезиополису (Суботици) 1882. године, у угледној буњевачкој породици. Основну и средњу школу завршила је у родном граду. Била је активна чланица Буњевачке касине и Доротворне задруге Буњеваца у Суботици. Имала је узбудљив и плодан живот.

Током Првог светског рата, када је у граду замро сав политички и друштвени живот, учествовала је у прикупљању и организовању помоћи осиромашени народ. Своју мисију није обустављала ни у напетој ситуацији насталој услед војних пораза аустроугарске војске на фронтовима. Храбро је подносила шиканирање од градских чиновника.

У моје време су се ствари приликом паковања, нпр. тањира и осталог порцеланског инвентара приликом селидби умотавале у старе новине. Међутим, данас скоро и да нема више новина по кућама, као што би Радован III рекао: Шта ће нам новине!? када „вести долазе код нас у кућу“ путем интернета. За паковање се користи куповна пуцкетава фолија коју обожавамо да пуцкамо прстима. Али, како су се чувале ломљиве ствари пре овог изума који фасцинира како младе тако и старије особе? Одговор лежи у слами. Барем је сламе било у изобиљу у панонској равници. Људи су користили сламу миленијумима уназад не само у грађевинарству за покривање, нпр. кућа и штала, већ и у свакодневном животу: од прављења сламарице за спавање до израде плетених посуда. Од ње су се правиле кошнице, па чак и играчке. Од сламе су се плеле чизме за снег. Укратко, слама је представљала универзални материјал за израду скоро свега што је било потребно једном домаћинству.