Војводина је у 19. веку изнедрила велики број композитора и музичара међу којима има оних чија имена са поносом носе улице, гимназије, музичке школе и друге установе културе. На списку великана војвођанске музике на посебан начин истиче се име Марка Нешића. Својом свестраношћу и радом у различитим уметничким и друштвеним сферама Нешић је оставио неизбрисив траг у култури Срба у Војводини. Његов рад се најчешће везује за тамбурашку музику, у оквиру које је највише деловао као композитор, аранжер, текстописац и извођач.

 У Ликовној збирци Музеја Војводине чува се слика, уље на платну, Алегорија лета, на којој је оно симболично представљено путем неколико девојака окружених цвећем. Слика није потписана, али се претпоставља да је дело једног од водећих француских рококо сликара Франсоа Бушеа (Francois Bousche 1703−1770) или неког његовог ученика. Слика је поклон др Федоре Бикар, некадашње музејске саветнице и историчарке Музеја Војводине, која ју је „открила“ у једној антикварници у Будимпешти 50-их година прошлог века.

 У Нумизматичкој збирци Музеја Војводине налази се редак примерак бронзаног новца матапанског типа са натписом: СТЕФАН РЕX СТЕФАН, добро искован али слабо очуван, што смета бољем уочавању детаља. Поменути примерак је свакако део (фракција) српског матапанског динара и могуће је да припада самим почецима ковања српског новца.

 Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији 28. јула 1914. године, започела је са мобилизацијом свог становништва. Војни обвезници Двојне монархије били су и Срби, тачније онај део српског народа који није био интерниран у логоре или ликвидиран током погрома и намештених судских процеса након Сарајевског атентата.

 Током заштитних археолошких истраживања спроведених на Гомолави 2017. године откривен је усамљени гроб бебе из периода бронзаног доба. Изузетно тврда и сува земља учинила је укоп готово неприметним и у великој мери отежавала откривање ових крхких остатака.

 Након завршетка Првог светског рата, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца нашла се пред великим задатком у погледу економског развоја и напретка државе. Требало је решити наслеђене економске проблеме у виду ратне штете, отплате дугова, недостатка капитала и квалификоване радне снаге. Први задаци монетарне политике односили су се на унификацију новца и санацију „валутног хаоса“. На простору Краљевине СХС налазило се у оптицају пет валута: динар Краљевине Србије, перпер Краљевине Црне Горе, бугарски лев, немачка марка и у највећем делу државе аустроуграска круна.